Ko kupuje Galeniku

Kako je i pre zvanične objave bilo jasno, država je uslove nadmetanja formulisala tako da je mogao da ih ispuni samo jedan kupac, što je u petak i saopšteno. Tako se sada zna da će budući vlasnik Galenike biti firma Elijus iz Luksemburga, iza koje stoji konzorcijum koji čine dve brazilske firme: jedna je EMS – velika farmaceutska kuća koja ima samo 25 odsto vlasništva u Elijusu, a druga je Gronin – potpuno nepoznata firma sa 75 odsto učešća, takođe registrovana u Brazilu, iza koje se, kako se samo spekuliše, skriva jedan srpski kontroverzni biznismen, sa bezbednim prebivalištem van granica svoje otadžbine.

Zašto je država odlučila da zemunsku fabriku lekova da baš ovakvom tandemu lako se može pogoditi, ali teško dokazati. Međutim, činjenica da je tender pisan tako da se odbije što veći broj moguće zainteresovanih investitora, ne može se sakriti.

Na prethodnom, neuspelom tenderu, uslov za učešće bio je da budući kupac ima ili proizvodnju lekova vrednu bar 300 miliona dolara ili promet veći od 500 miliona dolara. U ovom, još nezavršenom tenderu, opcija B je izbačena. To znači da su praktično svi investicioni fondovi onemogućeni da učestvuju jer nemaju fabrike dovoljno velike veličine, te da su u nadmetanju mogli da ostanu isključivo globalni farmaceutski giganti.

Koja je logika prodavca koji u prvom pokušaju nije mogao da nađe kupca ni među širim krugom dozvoljenih takmaca, da u novom tenderu još i izbaci mnoge koji bi bili zainteresovani za kupovinu. To je kao kada nešto ne biste mogli da prodate za 100 dinara, pa onda pokušate za 200. U slučaju Galenike, strategija nije uspela. Osim naravno, ako baš jeste.

Jer, za ovu fabriku su se na kraju javile samo dve firme. Pomenuti brazilski dvojac i švajcarska firma Amikus, ovde poznata kao vlasnik Farma svisa. Država je Švajcarce odmah diskvalifikovala, upravo jer njihova prodaja lekova ne dostiže 300 miliona dolara godišnje.

Tako je ostao samo Elijus, čime je pitanje „nadmetanja“ uspešno rešeno.