Neka zatvore restoran

Naime, Martinović je poslednja radikalska zvezda koja je prešla u napredne radikale – u Srpsku naprednu stranku. Naravno, Martinović je preleteo u leto 2012. pošto su naprednjaci došli na vlast.

A u sazivu parlamenta izglasanom 2016. Martinović je postavljen za šefa poslaničkog kluba vladajuće stranke navodno baš zato da bi se radikalski oštro nosio sa opozicijom. I on taj partijski zadatak ispunjava revnosno zaboravljajući još revnosnije sve šta je nekad radio dok je bio u opoziciji pod zloglasnim „dosmanlijama“. Tada je bilo u redu da se čupaju mikrofoni, govornici polivaju vodom, zaleže na patos, nose majice sa likovima haških optuženika, poleže na asfalt u odbranu džipa. Tada je bilo u redu da se meri dužina nogu Nataše Mićić, doduše, kao što i sada može da se dobacuje uvredljivo Aleksandri Jerkov.

Opozicija, po Martinoviću i naprednjacima, može to da bude samo pod jednim uslovom – ako je zavisna od vlasti. Ako opozicija ne želi na taj način da sarađuje, ako posegne za opozicionim načinima borbe – opstrukcijom, bojkotom, pozivima javnosti, šta god – e to onda nije opozicija. To su, tvrdi Martinović, likovi isključivo željni plate, privilegija i jeftine hrane u skupštinskom restoranu. Pa kad su tako jeftini, što ih vlast dosad nije kupila i rešila problem?

Zašto Martinović ne žrtvuje deo svoje poslaničke plate i ne naruči ćevapčiće Boškovoj-Đilas-Jeremićevoj opozicionoj grupi i tako ih odmami iz skupštinskog hola? Ili još bolje, zašto ne predloži skupštinskoj većini koju predvodi da izglasa, a komotno imaju brojnost za to, da se svim poslanicima plate ukidaju do daljeg. I da se recimo ta sredstva uplaćuju za renoviranje Doma zdravlja u Brusu ili školskih toaleta? Šta to smeta, ako su Martinovićevi u Skupštini zbog naroda, a Sanda i Ćirić zbog para?

Najviše zakonodavno telo pod vođstvom naprednjaka, nek pokaže tu toliko isticanu bliskost sa narodom koji teško živi, nek istera opoziciju na čistac ličnim primerom. Nek zatvore restoran, koji šef Odbora za evrointegracije, navikao da dobre kafane, naziva običnom menzom. Neka na primeru pokažu koliko štede, nek isključe i skupštinsko zvonce da ne troše struju, pa nek Martinović glasno doziva naprednjake kada moraju da uđu u salu i gurnu karticu za. Neka budu dosledni kako vele da jesu, ništa ih ne zadržava u tome, najmanje opozicija u hodniku.