Nemački odgovor

Srušen je i mit o sigurnoj Nemačkoj, zbog činjenice da su imigranti u njoj bolje integrisani nego u nekim drugim evropskim zemljama. Niko više nije siguran.

I dan posle nemački zvaničnici oklevali su da decidirano „priznaju“ da je reč o terorizmu. Da se ne bi širila ksenofobija i na ekstremizam odgovaralo ekstremizmom. U prvim reakcijama reč „teror“ čak uopšte nije pominjana. Konačno, kancelarka Angela Merkel je kazala da se napad „mora posmatrati kao teroristički čin“ i nagovestila „užasnu“ mogućnost da je terorista azilant.

U međuvremenu je novi predsednik SAD Donald Tramp požurio da tvitne kako, posle napada u Ankari, Švajcarskoj i Nemačkoj „civilizovani svet mora da promeni način mišljenja“. Da li „civilizovani svet“ treba da prihvati njegov diskurs iz predizborne kampanje i sve izbeglice i migrante proglasi za teroriste, kriminalce i manijake? Da zabrani muslimanima ulaz u svoje zemlje?

Nemačka, bar za sada, nije pred iskušenjem da zapadne u stanje bezbednosne drame kakvo je obuhvatilo Francusku, gde je pre nekoliko dana ponovo na šest meseci produženo vanredno stanje, uvedeno novembra prošle godine, posle napada u Parizu kada su teroristi ubili 130 osoba.

Poruka Angele Merkel od juče je suprotna, da se ne sme dozvoliti da strah poništi slobodu. Nemačka verovatno neće graditi zidove, makar ne u doslovnom značenju te reči. Ali Merkelova je, nedavno, od partijskih koleginica i kolega dobila 11 minuta dug aplauz – pošto je rekla da se izbeglički talas viđen prošlog leta više neće ponoviti. Simpatije je, na kongresu CDU-a, osvojila i zalaganjem za zabranu burki, „gde god je to zakonski moguće“.

Promena politike otvorenih vrata, na neki način, međutim, predstavlja simbolički i faktički zid. Cilj tog zida nije samo da se spreči nekontrolisani priliv izbeglica i migranata, već i da se zauzda desni populizam pred parlamentarne izbore 2017. Da li je to garancija očuvanja stabilnosti Nemačke, samim tim u velikoj meri i stabilnosti Evrope – nije sigurno.