I pre četiri meseca to je delovalo nemoguće, danas deluje još manje moguće. Izjava predsednika države Aleksandra Vučića, koji je juče ujutru pozvao predstavnike opozicije na dijalog u parlamentu sa predsednicom Majom Gojković, to najbolje opisuje.

– Što se nas tiče, za dijalog smo spremni, Maja Gojković ih je pozvala na dijalog na mestu gde se dijalog odigrava, ako fašistički zamenik fašističkog lidera Kiprijanović neće sa Majom Gojković, pa dobro, probudite LJotića pa sa njim razgovarajte – rekao je juče Vučić.

I to je to. Ovakva izjava je sve samo ne poziv na normalan dijalog.

Iako je predsednica Skupštine Maja Gojković pre neki dan rekla kako nije tačno da nema dijaloga između vlasti i opozicije, odnosno da deo opozicionih poslanika komunicira sa poslaničkim grupama koje podržavaju vladu u istom tom svom obraćanju je istakla kako su zahtevi izneti na protestu „besmisleni, nemaju nikakav smisao“. I time stavila tačku na dijalog.

Uostalom, zar se pozivom na dijalog može nazvati upadanje i zauzimanje opština po Srbiji, tobož čuvanje zgrada od nasilja opozicije? Zar naoružani policajci u skupštinskim hodnicima i salama treba da pošalju tu poruku – poziv na miran dijalog. Ili je cilj dizanje tenzije. Jer to ne liči ni na šta drugo.

Kako se razgovara sa tvorcima medijskog sadržaja u kom se građani koji dolaze na proteste zato što žele da žive u normalnoj državi a ne zato što vole Đilasa, Obradovića ili Borka Stefanovića konstantno nazivaju nasilnicima i huliganima? A predstavnici vlasti „ne silaze“ sa stranica i ekrana tih medija. Ima li tu nade za neki normalan razgovor? Teško.

Možda zahtevi nisu jasno formulisani, te vlast ne zna o čemu bi pričala, ali ovde se ne radi samo o zahtevima opozicije, radi se o nezadovoljnim građanima koji žele da imaju pravosudni sistem koji funkcioniše, da mogu da se leče kako treba, da budu informisani. Ali ni sa njima vlast ne želi da komunicira.

Uostalom, tako je sve i počelo. „I da vas je pet miliona nijedan zahtev neću da vam ispunim“, rekao je Vučić. A šta je predsednik države koji ne želi da priča sa svojim narodom do običan autokrata.

Povezani tekstovi