Nepostojeća poternica

Ova reakcija ministra odbrane Aleksandra Vulina na vest da je po zahtevu UNMIK-a Interpol uklonio poternicu koju je Srbija raspisala za premijerom Kosova Ramušem Haradinajem, najbolje sublimira šizofrenost naše spoljne politike.

Dakle, državno rukovodstvo Srbije donelo je svesnu odluku da ignoriše činjenicu da se ime Ramuša Haradinaja više ne nalazi na listi traženih lica. Stav ostatka sveta, u koji će sad Haradinaj moći slobodno da putuje, nas ne interesuje. „On je za nas ratni zločinac i učinićemo sve da jednog dana odgovara pred pravdom za brojne srpske žrtve“, revoltirano je dodao ministar Vulin. Pod „sve“ ministar verovatno ne misli na raskidanje koalicije koja je Haradinaja i dovela na premijersku poziciju. Podsetimo, pre dva i po meseca poslanici Srpske liste, sa sve blagoslovom Ace Srbina, glasali su da osoba koju naši istražni organi potražuju zbog ratnih zločina postane predsednik Vlade.

Kontradiktoran odnos srpske političke elite prema Ramušu Haradinaju samo je posledica dezorijentisane politike Srbije prema Kosovu. I kao što nikada nećemo prihvatiti Haradinajevo skidanje sa Interpolove liste, nikada nećemo ni priznati nezavisnost Kosova. Ali, to nas neće sprečiti da sa istim tim Haradinajem pravimo koaliciju. Isto tako, predsedniku Vučiću (ili još verovatnije premijerki Brnabić) neće zadrhtati ruka kada bude došlo na red potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa južnom srpskom pokrajinom.

Međutim, ovaj bipolaran pristup politici proteže se mnogo šire od pitanja Kosova i njenog premijera. U takvoj paralelnoj realnosti moguće je da budemo ekonomski lideri regiona, iako samo Makedonci imaju manja prosečna primanja od nas. Procep između stvarnosti i onoga što nam govore dovoljno je širok da se „građani osećaju bezbedno“ iako su u poslednjih pet godina 83 osobe ubijene u kriminalnim obračunima u Srbiji i Crnoj Gori. Isto tako, ne postoji protivrečnost između izjave da „Vojska Srbije dramatično jača“ i činjenice da isti ti vojnici svakih par meseci protestuju zbog ponižavajućih uslova života.

Jaz između slike stvarnosti u Srbiji i „objektivne“ stvarnosti širi se iz dana u dan. Danas je taj jaz progutao poternicu Ramuša Haradinaja, sutra će već biti nešto drugo. Pitanje je samo da li ćemo primetiti taj zjapeći jaz pre nego što proguta i sve nas.