Nervoza na sceni

Jer, Vučićeva vlast je došla do svog cilja, osvojila je apsolutnu vlast. I sad niti zna šta će dalje, a naročito nije sigurna ni koliko će u tom svom apsolutizmu moći da izdrži. Jer, na putu osvajanja vlasti bilo je mnogo tragičnih komada, previše Magbeta i Hamleta, da bi se sada mirno čekali izbori 2020. Da bi se bez drame gledalo na budućnost u kojoj bi birači masovno mogli da se razočaraju u Vučića. Ili da se razočaraju i moćniji i silniji faktori nego što je prosečan srpski birač, pa odjednom puste da pokuljaju baš one priče koje će usloviti samo jedan repertoar – tešku političku krizu.

Nervoza zato tera vlast da nastavi da se kreće, da ne sme da stane. Zato su naprednjacima pobede postale očajnički potrebne makar i nad Željkom Hubačom, odnosno nad njegovom slobodom da se javno usprotivi kad za medijsku promociju Narodnog pozorišta bude angažovana bivša Plejbojeva „zečica“. Nije više stvar u tome da li će na javnoj funkciji moći da se nađu samo potpisnici „Hiljadu plus“ javnih ličnosti koje su podržale Vučića na beogradskim izborima ove godine (650 na predsedničkim prošle). Možda i ne moraju uvek novoimenovani da budu sa tog spiska. Ali, ako već nisu na njemu, kao Hubač, ako im je već ukazana milost da ostaju na funkciji ili da je dobiju, onda nema istupa protiv načina vladanja SNS. Nema prigovora savesti na „zečice“, pare, medije i sve drugo što naprednjaci smatraju svojim legitimnim plenom. I što im je njihov veliki šef dozvolio. Uostalom, pogledajte „žute“ i druge kadrove iz nenaprednjačkih redova koji su nastavili svoje funkcionerske angažmane na čelu uglednih institucija i medija i u javnoj sferi. Opstali su „eldepeovci“ i ljudi bliski ranijem DS-u na svojim direktorskim i drugim mestima, isključivo uz ćutanje ili uz manje ili više suptilno podržavanje velikog šefa.

Jer, ako će biti javnih prigovora, lista onih kadrovskih rešenja koji su potpisali za Vučića je duga, za ambicije mnogih i preduga. I ne moraju formalno biti članovi Srpske napredne stranke, uostalom nije to ni premijerka Ana Brnabić. Ali, da li stvarno oni koji su spremni da ćute i da se prilagode, veruju da će ostati na istom i da se neće više sve težih i brutalnijih stvari tražiti od njih?