Novi zločin radikala

Sraman tvit ove narodne poslanice u kojem povodom smrti Hatidže Mehmedović, predsednice Udruženja „Majke Srebrenice“, cinično pita „ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?!“, izazvao je opšte javno zgražavanje i osudu, kako u Srbiji, tako i u BiH. Opozicija je izašla iz parlamenta, a vladajuća stranka je osudila Radetin istup. Radeta je na ovaj način ismejala ne samo tragičnu sudbinu, supruga, dva sina i brojne članove porodice Mehmedović koji su ubijeni u genocidu u Srebrenici, nego i sve žrtve ratova, bez obzira na veru i nacionalnu pripadnost. Istovremeno je pljunula na sve napore, uglavnom civilnog sektora, da se odnosi među nekad zaraćenim državama normalizuju, porodice žrtava obeštete, ali i da se stavi tačka na taj deo zajedničke istorije, istorije zločina.

U svom nacionalističkom slepilu, Radeta očito ne vidi da je ovim stavom zapravo osporila pravo srpskim udruženjima žrtava da govore i traže od BiH, Hrvatske i Kosova posmrtne ostatke i odgovornost za tragičnu sudbinu Srba u tim državama tokom ratova devedesetih. Ono što ova potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije, kao ni njene partijske kolege, očito ne shvataju, jeste da priznavanjem zločina genocida, za koje su pravosnažno osuđeni na osnovu dokaza brojni komandanti Vojske Republike Srpske, ali i političari i izvršioci, onaj koji priznaje zločin stiče pravo glasa da govori o zločinima drugih a da se negiranjem zločina čini novi zločin. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković osudila je uvrede potpredsednice parlamenta Radete, navodeći da ni na koji način ne odražavaju stavove i vrednosti koje zastupa srpski parlament i da je reč o „nedopustivim uvredama“ koje „ne priliče nekome ko je poslanik“. Ipak, Gojkovićevoj ne smeta što je u skupštinskoj klupi Vojislav Šešelj, narodni poslanik osuđen u Haškom tribunalu na 10 godina zatvora (sudu koji Republika Srbija priznaje) za ratne zločine.

Ono što je malo verovatno je da će Radeta snositi političke ili krivične posledice (prekršen Zakon o zabrani diskriminacije, zatim širenje verske, nacionalne i rasne mržnje i krivično delo verske netrpeljivosti). Ne samo zato što je štiti poslanički imunitet, nego i zato što većina poslanika vladajuće koalicije privatno deli njene stavove. Uostalom, dolaze iz istog miljea. Radikalima ovo nije prvi ovakav javni istup. Na suđenju za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u Srebrenici, koji se vodi u Specijalnom sudu, baš su radikali vređali porodice žrtava u sudnici, a obezbeđenje nikad nije reagovalo. Naravno, tužilaštvo nikad nije i neće reagovati protiv političara, jer je i samo politički organ vlasti. Pa se tako ni ovaj put neće oglasiti. Vjerica je obrisala tvit misleći da će time umanjiti štetu. Upravo suprotno.