Odgovornost za Olivera

Ali, to ne znači da ne postoji druga vrsta odgovornosti. Recimo, Marko Đurić, šef vladine Kancelarije za Kosovu i Metohiju, mogao bi da ponudi ostavku. Mogao bi to da obrazloži kao lični čin da olakša savest što je nešto tako uopšte moglo da se desi, uprkos svemu što je dosad pričao o svojoj ličnoj, kao i o silnoj brizi zvaničnog Beograda i vladajuće partije za kosovske Srbe. I to tokom lokalne kampanje jesenas na Kosovu, a i inače. Uzgred, ako je Đurić mogao da Danasu piše pismo zato što smo naveli, pozivajući se na portal Kossev da ga je sa Kosova ispratila saobraćajna policija, kada mu je uskraćen boravak, a sve da bi objasnio javnosti da su to u stvari bili do zuba naoružani specijalci Rosu, onda bi trebalo i sada da pokaže nešto od te hrabrosti. A u hrabrost spada i odgovornost, odnosno pokazivanje javnosti i građanima da ste svesni posledica političkog posla koji radite. Posledica je i kada se desi nešto potpuno suprotno od onog što tvrdite i što pričate – u konkretnom slučaju da sve radite kako biste zaštitili Srbe na Kosovu. Neće biti da svu odgovornost snosi Priština, naročito ako ste se zakleli na Ustavu Srbije, u čijoj preambuli je to neotuđiv deo teritorije Srbije. Kao što to piše i na geografskoj karti u udžbeniku za 4. razred osnovne škole. Doduše, Đurić je više od tri godine u statusu vršioca dužnosti direktora, i za razliku od ministara u Vladi, ne polaže zakletvu. U sličnom v. d. statusu mu je i službenik u Kancelariji iz vrha obaveštajne zajednice – Dragan Vladisavljević, bivši šef VOA, a u ovom kontekstu pomenut, kao neko čiji se rad i te kako tiče poslova bezbednosti. O bezbednosnoj situaciji je Đurić i zato, a i po prirodi posla, morao da bude dobro obavešten. Mogao je samo i da čita novine – sam Oliver Ivanović je u sada čuvenom intervjuu Vremenu jesenas izrazio čuđenje koliko je veliki kriminal u Severnoj Mitrovici na malom prostoru pokrivenom kamerama. Ili se taj mali prostor tiče Đurića i ostalih samo kad pregovaraju u Briselu i kad im trebaju glasovi za Srpsku listu. A nikad kada se dotiče njihove lične (ne)uspešnosti.