Otvaranje fioke

Sve između išlo je kao podmazano. Za svega par sati, u sinhronizovanom medijskom blickrigu uništena je reputacija jedne kompanije, nanet novi udarac stožeru opozicionog bloka i opomenuto rukovodstvo javnog servisa da nijedna doza servilnosti, koliko god ponižavajuća, za gazdu nije dovoljna.

Pravno gledano, hapšenje direktora „Dajrekt medije“ i rukovodioca RTS-ove marketinške službe nije proizvelo gotovo nikakav efekat. Oni su u policijskoj stanici proveli taman koliko da ministar policije održi konferenciju, a dan kasnije je tužilaštvo saopštilo da otvara istragu. Početak sudskog postupka za izvlačenje novca iz RTS-a, pa čak i optužnica, svetlosnim godinama je daleko, ukoliko do toga uopšte i dođe. To pogotovo važi za Dragana Đilasa, koji se, koliko je poznato javnosti, nigde u krivičnoj prijavi policije i ne spominje kao neko ko je podstrekao izvršenje krivičnog dela. Dakle, tužilaštvo i policija u predistražnoj fazi nisu pronašli nijedan dokaz koji bi nagovestio da je Đilas uticao ili znao za izvršenje bilo kog krivičnog dela.

Međutim, do tog zaključka teško da je mogao da dođe neko ko je svoje mišljenje o celoj stvari formirao gledajući nastupe najviših državnih zvaničnika. Iz njihovih izjava se da zaključiti da je država konačno otkrila prljave kanale kojima je Đilas novac građana preusmeravao u sopstveni džep. Jedini razlog zbog kojeg i on nije u ćeliji jeste taj što je lukavo podmetao drugima da potpisuju ugovore umesto njega. Ali da je lopov, eto, konačno smo dokazali.

Nije Đilas prvi koji se našao sa pogrešne strane sistemske kampanje za uništavanje političkog rejtinga. Neće biti ni poslednji jer protiv ovoga nema leka. Demanti je posebno jalov kada niko neće da ga objavi. Ako tužilaštvo ikada obelodani odluku da je odustalo od krivičnog gonjenja rukovodioca Dajrekta i RTS-a, pitanje je da li će to i ugledati svetlost dana. Primera radi, koliko čitalaca zna da je tužilaštvo našlo da nema osnova da se vodi istraga oružja zakopanog u blizini porodične kuće predsednika Vučića u Jajincima?

Najveći problem sa ovakvim aferama je što zajedno sa uništavanjem političkih protivnika, kao kolateralnu štetu ubija i samu ideju vladavine prava. Ako je bilo mutnih poslova između „Dajrekt medije“ i RTS-a, što se čekalo do 2019. da krene istraga? Šta je falilo sa 2011. kada je Savet za borbu protiv korupcije implicirao da tu nisu baš čista posla? Ili sa 2015. godinom kada je Đilas bio van politike? U odsustvu uverljivog objašnjenja čovek bi mogao da pomisli da je ovaj predmet svih ovih godina sedeo u nečijoj fioci i čekao.