Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije bilo dovoljno jednom da kaže da ne čita Danas, ponavljao je to u razmacima nekoliko puta. Pitali smo se šta stoji iza tog konstantnog „reklamiranja“ lista koji ne čita. Kakvu poruku šalje i kome?
Pre neki dan desetogodišnja saradnja redakcije Danasa i trubačkog, narodnog sabora u Guči raskinuta je. Jednostrano, jednim mejlom. Dobili smo, ne baš jasno obrazloženje da će nagradu koju je Danas dodeljivao poslednje večeri festivala ove godine dodeliti Kulturni centar iz Lučana, kao organizator. V. d. direktor ove ustanove Jovan Kovačević nam se u mejlu zahvalio na dosadašnjem doprinosu i rekao kako su „otvoreni za saradnju na način kako je saglasno definišemo“. Šta god to značilo.
Uz to Kovačević je objasnio da KC neće kao ranijih godina da otkupi 3.000 primeraka Danasa, što nas dovodi do priče s početka – kada Vučić ne čita Danas, šta sa njim ima da se zamajavaju i gosti festivala u Guči.
Ali, novinarima Danasa ovo nije ništa novo. Izgubili smo deo publike i verovatno deo novca. Međutim, to je svakodnevnica na koju smo navikli. A navikli smo i da smo nepoželjni. Na konferencijama za novinare, za koje često ne dobijamo pozive. Nepoželjni smo i kao sagovornici svim „naprednjacima“ koji su na nekoj javnoj funkciji. To je, ako ste se pitali nekada, i glavni razlog izostanka „druge strane“ u nekim našim tekstovima. Kada je druga strana neko iz Srpske napredne stranke mi je nemamo – jer nam se jednostavno ne javljaju.
Ova slika Srbije u kojoj se vlast obračunava sa medijima kao sa najgorim neprijateljem nije od juče. I nije potkačila samo Danas, naravno. Tu su i drugi mediji, ali i druge kulturne manifestacije koje su platile danak svojoj „slobodi“. Ne tako davno, ivanjička opština je preuzela na sebe organizaciju Nušićijade, zbog čega su dotadašnji organizatori napravili alternativnu Nušićijadu. Prošle godine desio se i onaj slučaj gde je sa festivala u Aleksincu skinuta predstava Sergeja Trifunovića. Istog onog koji je dve godine pre toga na tom mestu dobio i nagradu. Primera je previše, a normalnosti u ovoj državi sve manje. Mi ćemo, nadamo se, preživeti i ovaj napad. I sasvim je nebitno šta je razlog ovome – da li je klasična direktiva s vrha ili autocenzura iz straha od toga šta bi mogao reći predsednik. Jadno je i jedno i drugo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
