Podaci u ogledalu

Možda nije problem u statistici, ona samo beleži stvarnost, a u stvari je ocrnjena zbog onih koji tumače i zloupotrebljavaju statističke podatke. Tako je recimo, nedavno predsednik Srbije izjavio kako naša privreda raste četiri puta brže od privrede EU.

Neko bi mogao pomisliti da je zaista stiglo zlatno doba i da ćemo tim tempom za koju godinu prestići EU. Ali stvarnost je surova, pa bi se detaljnijom analizom moglo utvrditi da je pravljenje projekcija na osnovu jedne godine jalov posao. Evo recimo, ako uzmemo privredni rast od 2015. do 2020. godine (sa projekcijama MMF-a za ovu godinu), srpska privreda ne raste četiri puta brže od proseka EU, već svega 30 odsto. Opet i to je nešto zar ne, ako rastemo brže približavamo im se. Opet surova stvarnost progovara. Recimo, 2018. godine privreda Srbije je porasla za 4,4 odsto, što je najviše u prethodnoj deceniji. Te iste godine rast BDP-a EU je iznosio dva odsto. Istovremeno BDP po stanovniku prosečnom građaninu EU je povećan za 490 evra, a po prosečnom građaninu Srbije duplo manje, 240 evra. Iako smo imali privredni rast 2,2 puta brži, u apsolutnim iznosima prirast dohotka bio je dva puta manji.

Kažu međunarodne finansijske institucije, ako nastavimo da rastemo kao posle krize 2008. godine stići ćemo standard OECD zemalja za 100 godina. Ako budemo dobro upravljali državom – za 40 godina.

Ima još primera tako kreativnog tumačenja statistike. Ponovo, predsednik reče kako će nam sledeće godine nezaposlenost pasti na 8,5 odsto. Baš u petak je RZS objavio i rezultate Ankete o radnoj snazi prema kojoj je u trećem tromesečju ove godine nezaposlenost na, za nas, rekordnih 9,5 odsto. Ko može naći zamerku takvom podatku. A kad pročitate saopštenje RZS, naiđete na pasus: „Međugodišnji rast broja zaposlenih iznosio je 9.500, dok je međugodišnji pad broja nezaposlenih iznosio 63.400. Smanjenje nezaposlenosti se delimično prelilo na rast zaposlenosti (za 9.500), ali je većim delom posledica povećanja neaktivnosti (za 23.000) i smanjenja broja stanovnika uzrasta 15 i više godina (za 31.000) u poslednjih godinu dana.“

I sada da li se radovati tome što će nezaposlenost još padati ako to znači da će još desetine hiljada radno sposobnih ljudi otići da žive i rade u inostranstvo.