Politički pritvorenik

Takav odgovor u skladu je sa parolama na protestima Srba u severnoj Mitrovici – da je Ivanović politički talac. Međutim, i dalje ne objašnjava da li je reč o manjku zalaganja ili višku političke kombinatorike.

Doduše, ne može se reći da je kosovsko-međunarodno pravosuđe ignorisalo izjavu Marka Đurića, šefa beogradske Kancelarija za Kosovo i Metohiju, da je držanje čoveka pola godine u pritvoru bez optužnice, skandalozno.

Samo tri dana nakon te ocene, predočene kroz šestomesečni izveštaj o radu Kancelarije, optužnica je podignuta. Međutim, sa druge strane kada Đurić kaže da se ignorišu garancije Vlade Srbije da će Ivanović u slučaju puštanja iz pritvora, biti dostupan kosovskom pravosuđu, odziva nema. Na politički vođenom postupku insistira i sam Ivanović, tvrdeći da bi da nije uhapšen, gotovo sigurno postao gradonačelnik severne Mitrovice. I potkrepljujući to i činjenicom da je predstavniku srpskog parlamenta Mehi Omeroviću uskraćeno da ga poseti, uprkos dozvoli Euleksa da uđe na Kosovo, upravo i zato što bi „kod svedoka“ to ostavilo utisak da Ivanović uživa političku podršku. A prema onome što je objavljeno u medijima, netom podignuta optužnica koja Ivanovića i još četvoricu Srba tereti za ubistvo više Albanaca tokom 1999. i 2000. ima 50 strana, poziva se i na više desetina svedoka, među njima i srpskih.

Dakle, nemoguće je ne prisetiti se da je Vlada Srbija davala garancije i za optuženike koje je Haški tribunal teretio za teže i masovnije zločine, i upitati zašto se sada ta praksa ignoriše. Odnosno da li stvarno suverena država Srbija nema načina da pokrene mehanizam u Prištini kako bi prema Ivanoviću bile primenjene blaže mere, recimo kućni pritvor. Ili joj pak to nije trenutno ni interes, ni prioritet.