Očekivalo se da će kako počne ova godina tako početi i da se dele otkazi po preduzećima širom Srbije. Nažalost, što se čekalo to se i ostvarilo.
Poslednjih dana, prilično ispod radara, ređale su se vesti: Šinvon deli otkaze, Jura otpušta ljude, Drakslmajer smanjuje broj zaposlenih, Krušik reže radnu snagu, Er Srbija „restrukturira“ poslovanje. Na svakom mestu po 100, 200, 300 i više ljudi dobija otkaze. A tek je januar prošao.
U iščekivanju novog paketa mera pomoći privredi, koji ovog puta moguće da čak neće ni biti uslovljen zadržavanjem radnika, firme su već počele da se oslobađaju viška „ljudskog tereta“.
I dok bi se u nekim drugim prilikama moglo raspravljati o opravdanosti ovakvih postupaka, danas više nema sumnje u to da su firme prinuđene na otpuštanja, jer posla jednostavno nema.
Kako to pomiriti sa očekivanim rastom BDP-a od šest odsto ove godine, teško je reći, ali je verovatno najsigurnije zaključiti da tog rasta neće biti.
Međutim, dok su firme očigledno stvarno prinuđene da krešu troškove na sve načine, nisu prinuđene da tome pristupaju na bilo koji način. Naročito ne SMS-om. A upravo to se dogodilo u, kao što se može pretpostaviti – Juri.
Firma je prosto poslala kratku poruku radnicima da im ugovori neće biti produženi. Empatija na nivou koji smo i očekivali. Slično je urađeno i u Šinvonu, firmi u vlasništvu te iste Jure.
Koliko li je teško na jugu Srbije naći posao kada firme poput Jure, koja je u javnost dospevala skoro isključivo kad radnicima uradi nešto što se u evropskoj kulturi smatra zapanjujućim – a dospevala je često – i dalje uspevaju da nađu sasvim dovoljno ljudi spremnih da prihvate ma koliko ponižavajuće uslove da im nametnu, samo da bi dobili zagarantovanu minimalnu platu ili neki dinar preko? Ima li boljeg praktičnog pokazatelja odsustva napretka u razvoju društva nego što je taj?
Korona nam je ovo stanje samo ogolila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
