Posredovanje i poruke

Vlast je odgovorila da su spremni da razgovaraju sa opozicijom uz posredovanje evroparlamentaraca o boljim izbornim uslovima i predstojećoj izbornoj kampanji, kao i o zahtevima opozicije da ima predstavnika u Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Istovremeno, opoziciji je poručeno da i oni moraju da načine ustupke i da razgovaraju sa vlašću i približe stavove.

„Situacija nije jednostavna, ali očekujemo napredak. Učinićemo sve da Srbija ima slobodne i poštene izbore. Treba nam signal vlade, ali i opozicije da žele da razgovaraju. Zato se vraćamo naredne sedmice“, rekao je jedan od visokih zvaničnika Danasu.

Da li će Evropska unija želeti da preduzme nešto zavisi od njih, ali to zavisi i od opozicije koja bi trebalo da se uozbilji i iznese jasne stavove po svim bolnim pitanjima po Srbiju – od Kosova, preko odnosa Srbije i NATO, rešenja ekonomskih problema, povećanja penzija, odnosa države prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, slobodi medija, univerziteta, nezavisnosti pravosuđa…

Bojkot opozicije, od kojeg ne odustaju, očito je prilično uzdrmao vlast u Srbiji, jer poruka koja se šalje u svet, pogotovo u EU, kad opozicija bojkotuje izbore, glasi – stanje demokratije u Srbiji nije na zavidnom nivou, a to se, što bi klinci rekli, vidi iz aviona, posebno u situaciji kad opozicija već mesecima bojkotuje rad parlamenta.

Pritisak na profesionalne medije je svakodnevni, opozicija nema pristup Javnom servisu RTS-a, istovremeno je stalno satanizovana u provladinim tabloidima i medijima, toliko da je vlast proziva za organizovani kriminal.

Koliko su te optužbe teške svedoči to što te optužbe iznose svi predstavnici vlasti – od predsednika preko ministara skoro svakodnevno.

Samo jedan problem postoji u tome – ako si već na vlasti, zašto ne smeš ništa da preduzmeš i sprečiš dalje pljačkanje države za koje tvrdiš da se desilo ili se dešava?

Odgovor je više nego jednostavan – u pitanju su izmišljotine vlasti. Jer čemu onda služe državne institucije i zakoni ako ne da procesuiraju ono što tvrde? U protivnom, optužbe su šarlatanske. U ovom slučaju, očito je da one služe samo jednom čoveku, koji sve to i diriguje.

Vlast istovremeno kopira opoziciju, pa pravi proteste protiv opozicije, tako da je situacija montipajtonovska. Nešto slično je svojevremeno u svom filmu General opisao sjajni engleski režiser DŽon Borman, kada grupa kriminalaca u fantomkama izlazi da protestuje protiv vlasti sa sve transparentima. Da, nosili su fantomke na glavama.