Rezolucija o izborima u Srbiji – šamar iz EU

Opozicija naravno likuje zbog ovog poteza EP i tvrdi da rezolucija nije uperena protiv građana Srbije, niti da je je njen cilj njihovo kažnjavanje, već da je isključivo protiv režima Aleksandra Vučića.

Srpske vlasti su naravno za rezoluciju okrivile opoziciju, tvrdeći da je ovo „ultimatum kao što je Austro-Ugarska poslala Srbiji 1914.“, a odlazeća premijerka je uključila aroganciju na maks, što bi rekli mladi, pa je poručila da nema nameru ni sa kim da razgovara o zahtevu EP da se sprovede međunarodna istraga o izborima.

Izjave koje zveče prazno, kao da od njih pa ta odluka zavisi.

Na papiru da, ali u stvarnosti adresa s koje će biti izdata odluka zvaničnog Beograda odavno nije Nemanjina 11, već Andrićev venac 1.

Naravno, Beograd nije ni u kakvoj obavezi da pristane na međunarodnu istragu, ali je ovim potezom EP stavljen u vrlo nezgodnu poziciju, jer bi odbijanjem da je prihvati zapravo priznao stav međunarodnih posmatrača da su izbori bili neregularni.

Ono što se više očekuje od odluke čoveka koji neustavno i protivzakonito sa mesta predsednika obavlja ulogu vlade, premijera, ministara i svih ostalih institucija jeste šta će Evropska komisija preduzeti? Verovatno ništa, pošto je ova rezolucija Evropskog parlamenta ni na šta ne obavezuje, a budući da je ovaj sastav EK odlazeći, vrlo verovatno neće rizikovati na kraju da okrene predsednika Srbije protiv sebe.

Pošto je skroz jasno da je u srpskom rukovodstvu za priključenje Srbiji EU zapravo samo predsednik države.

Ono što je belodano jasno pokazalo glasanje u EP (461 za i 56 protiv), jeste da se Srbija kotira prilično nisko u pogledu demokratije i poštovanja evropskih vrednosti i ljudskih sloboda. I reč sloboda je zapravo tu ključna.

Jer današnja Srbija, Srbija u 2024. godini je sve samo ne slobodna država sa slobodnim građanima.

Jer u Srbiji su strogo kontrolisani mediji, režimski mediji koji se obračunavaju sa kritičarima vlasti, takozvani Javni servis je propagandni medijski servis, državne institucije, policija, tužilaštvo i sudovi rade samo na dugme i to kad bude stisnuto sa Andrićevog venca…

Za ostalo, stanovnici Srbije su prepušteni na milost i nemilost lokalnim kabadahijama i navijačkim grupama, s kojima državni organi ne mogu da se izbore, pošto to ni ne pokušavaju i jer zapravo dele iste vrednosti. Dakle, institucionalni kolaps.

Zakoni su za nebitne, za društvo iz partije zakoni Republike Srbije ne važe.

I tome smo svedočili mnogo puta u ovih 12 godina vlasti naprednjaka.

Naravno, niko nije srećan zbog ove rezolucije, jer je još jednom pokazala da je Srbija još uvek veoma daleko od toga da bude stabilna demokratija i ne samo to, već i poštovana.

A za to vlast sa Andrićevog venca iovako ne daje pet para.

Ali da li je to iznenađenje?