Srbija na klackalici: Šta će biti ako „presuši“ novac iz EU fondova?

Evroposlanica Viola fon Kramon je istakla da zamrzavanje evropskih fondova ne bi bilo upereno protiv građana Srbije, već na način da se pokaže predsedniku i vladajućoj stranci da njihovo ponašanje više nije prihvatljivo.

„Došao je trenutak kada moramo dublje da se zamislimo i pogledamo šta se dešava sa novcem, želeli bismo da imamo reviziju, istragu, da dođe do ad hok misije, sa tim instrumentom možemo da proverimo da se novac troši na pravi način“, upozorila je Fon Kramon.

Ipak, domaća stručna javnost ima drugačije viđenje, i upozorava da bi pomenuta odluka na duže staze imala nepovoljne efekte po ekonomiju, ali i po stanovnike naše zemlje.

Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ ističe za Danas da bi sprovođenje ove mere u delo bio loš signal za potencijalne investitore, jer bi upućivao da ne postoji poverenje u institucionalni ambijent u Srbiji, samim tim da ona nije destinacija pogodna za ulaganje.

„To bi se odrazilo direktno na budžet Republike Srbije i na projekte koji su započeti ili koji treba da se realizuju shodno programskim investicijama koje se finansiraju preko EU. Ni jednoj garnituri na vlasti bilo koje zemlje, pa tako i Srbije, nije dobro da se nalazi pod nekim vidom sankcija, jer su samim tim i građani „kažnjeni“. Realizacija takve mere bila bi crveni karton, i sankcionisanje deficita demokratskih procesa u zemlji, te institucijalnog ambijenta koji sve to podržava“, ukazuje ovaj ekonomista.

Ipak, naš sagovornik podseća da se ovaj „žuti karton“ može popraviti da ne pređe u crveni, ukoliko se krene u proces interaktivne komunikacije, prevazilaženja manjkavosti na koji EP ukazuje i poštovanje preporuka tog tela. Stoga upozorava da se Srbija u ovom trenutku nalazi na klackalici koja može prevagnuti u crvenu ili u zelenu zonu.

„Vrlo skora budućnost će pokazati u kom pravcu se krećemo, a teren ekonomije prevashodno će zavisiti od političkih odluka koje će biti donete od strane nosioca vlasti“, zaključuje Đogović.

Sa druge strane, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović kaže za Danas da zamrzavanje fondova inicijalno ne bi imalo efekte na ekonomiju, već više na politički sistem.

„Ipak, te dve stvati su uvek vezane, zato što bi to značilo da će i strani investitori tražiti neku drugu lokaciju za sebe. Drugim rečima, počelo bi zatvaranje Srbije prema svetu. Ekonomski efekti bili bi u trenutku mali u odnosu na sve ostalo, ali na duže staze, i oni bi bili značajni“, pojašnjava Popović.

S tim u vezi, kaže ova profesorka, mogle bi se očekivati i veće kamatne stope pri zaduživanju, jer bi Srbija, kao zemlja koja nije blizu Evropske unije, bila država sa većim rizikom nego one koje su bliže EU.

Popović je viđenja i da sprovođenje ove mere nema potencijal da utiče na trgovinu između Srbije i članica EU, a glavni razlog za to vidi u činjenici da se trgovina prevashodno zasniva na interesima.

„Ljudima nije bitno koje nacionalnosti je kupac ili trgovac, jer ih više zanima lični benefit. Ipak, ovo je jako loš signal, posebno kada je ovakva situacija sa KiM. To će samo značiti da je Priština dobila još tri poena na lestvici, dok Srbija gubi 10“, poručuje naša sagovornica.

I NZS se oslanja na IPA fond

Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) kaže da bi zamrzavanje imalo usporavajući efekat po pitanju reformi u državnim institucijama, jer se čak i projekti Nacionalne službe za zapošljavanje naslanjaju na IPA sredstva.

Ekstremna desnica na strani Vučića u Evropskom parlamentu: Ko je sve glasao protiv Rezolucije o izbornoj krađi u Srbiji https://t.co/jGnnz0IXDq

— Danas (@OnlineDanas) February 9, 2024

„Ta sredstva u ovom trenutku nisu velika, čak i novi plan za Zapadni Balkan ne povlači velike iznose, ali bolje i nekoliko stotina miliona godišnje, nego ništa. Ipak, od potpisivanja ugovora o pristupanju mi se naslanjamo na IPA, te bi mnoge državne reforme teže funkcionisale bez toga“, predočava Medić.

Srbija, kako objašnjava, ne spada među države sa jakim investicionim kreditnim rejtingom, što znači da se i dalje percipiramo kao zemlja sa visokim rizikom, a restrikcije bi tek na duže staze imale potencijal da tu poziciju još više ugroze.

„Kuće koje ocenjuju rizike nisu toliko sklone da brzo reaguju na pretnje. Međutim, ukoliko bi se išlo ka tome da se Srbija u kontinuitetu isključuje iz evropskog programa, sigurno bi došlo do pogoršanja kreditnog rejtinga i povećanja kamatnih stopa. Dovoljna tragedija je postojeći rejting, a jedan od prioriteta države treba da bude podizanje kreditnog rejtinga na BBB“, pojašnjava naš sagovornik.

Kao i Popović, viđenja je da zamrzavanje ne bi imalo značajnog uticaja na srpsku trgovinu sa EU, jer, kako podseća, evropske kompanije imaju tendenciju da se osiguraju u zemljama koje su geografski blizu.

„Ugovori koji se potpisuju sa dobavljačima važe godinu dana ili više, pa ne bismo odmah mogli da osetimo taj uticaj. Međutim, sve tendencije koje Srbiju odvajaju od Evrope na srednji rok, odnosno za tri do pet godina mogu imati drastične posledice, između ostalog i na trgovinu. Ako su uspeli Rusiju da isključe po pitanju većinskih proizvoda, mogli bi i Srbiju, iako za sada nismo ništa toliko drastično uradili“, zaključuje Medić.

U periodu od 2014-2020. godine Srbiji je po osnovu IPA fondova opredeljeno 1,54 milijarde evra. Samo u periodu 2018-2020. iz najvažnijeg programa predpristupne pomoći za Srbiju je izdvojeno 722,2 miliona evra, pokazuju podaci Evropske komisije.

Za demokratiju i vladavinu prava u periodu od 2018-2020 iz EU je stiglo oko 250 miliona evra, a za konkurentnost i podsticaj privrednom rastu oko 470 miliona evra.

U periodu 2007-2020. godine, prema podacima Delegacije EU u Srbiji je uložila oko 2,8 milijardi evra kao bespovratnu pomoć i još 6,5 milijardi evra kroz povoljne kredite u oko 300 projekata.

Podsećamo, poslanici Evropskog parlamenta u četvrtak osmog februara izglasali su rezoluciju kojom su pozvali na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji.

U finalnom predlogu rezolucije o situaciji u Srbiji, Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da započne reviziju sredstava datih Vladi Srbije u okviru IPA III i drugih finansijskih instrumenata, ali i da ode korak dalje i suspenduje finansiranje ako srpske vlasti nisu spremne da primene ključne preporuke u vezi sa izborima.