voju bombastičnu i svakako netačnu tvrdnju Mali, u stilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zasniva na brojkama, odnosno na tome da je od negativnog rasta BDP, ekonomija Srbije „rasla po stopi od 4,3 odsto“, što je navodno razlog „da se više ne poredimo sa zemljama u regionu već sa onima u Evropi“.

Ono što Mali nije saopštio je da se snaga ekonomije jedne zemlje ne ilustruje statističkim podacima već time kakav je životni standard građana. Ako stvari posmatramo iz tog ugla, Srbija je na samom začelju među zemljama Evrope. Jedina država u regionu koja ima manju prosečnu platu od Srbije je Makedonija. Prosečna plata u Srbiji iznosi svega 420 evra mesečno, što je nešto više od 50.000 dinara. Takođe, važno je naglasiti da veliki broj stanovnika u Srbiji prima plate koje su niže od prosečnih. U većini slučajeva te zarade ne prelaze 35 do 40 hiljada dinara. Reč je o iznosima sa kojima predvodnici ekonomskog kursa Srbije, poput Vučiča i Malog, ne bi mogli da sastave više od pet do sedam dana za podmirivanje osnovnih egzistencijalnih potreba. Srbija je zemlja sa visokom stopom nezaposlenosti, znatnim brojem siromašnog stanovništva, najnižim porezima na profit za investitore u regionu i najvećim kamatama za kredite koje odobravaju banke, u kojoj minimalna zarada ne može da podmiri ni polovinu najosnovnijih troškova za život, a država kroz subvencije novcem građana finansira poslovanje privatnih poslodavaca.

Ono što takođe Mali ne saopštava javnosti je da je do rasta BDP-a u Srbiji došlo zbog ekstremne štednje koja je pala na leđa zaposlenih i penzionera, dodatno smanjivši njihov životni standard, a nikako zbog reindustrijalizacije koje nema ili pozitivnog poslovanja domaće privrede koja je u najvećoj meri uništena ili rasprodata budzašto tajkunima bliskim vlasti.

Stoga se sa punim pravom može konstatovati da, pored toga što nije tačna, izjava ministra Malog vređa inteligenciju onih građana Srbije, a takvih je mnogo, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Povezani tekstovi