I tada je država svoju odlučnost demonstrirala na malim firmama, naročito onim čiji vlasnici nisu imali bilo kakvu zaleđinu, ali su joj „nekako izmakle“ milionske sume koje su dugovali giganti poput Goše, RTB Bor i još po nekih.

Tako je i nakon usvajanja Zakona o ozakonjenju, koji je trebalo da zaustavi pojavu novih bespravnih objekata, i Zakona o planiranju izgradnji koji je uveo ekspresni sistem za dobijanje dozvola, zidanje zgrada i hotela bez papira – procvetalo. Istovremeno, gde-gde su srušeni manji objekti, neki jer je to bilo politički korektno, a neki, reklo bi se greškom, jer su inspektori na terenu poverovali da je država ozbiljna, pa požurili da se na vreme „upišu na spisak revnosnih“.

Pogrešili su. Država niti je ozbiljna niti zaista želi da uvede red u ovu oblast. Naprotiv. Samo je spremna da izda gomilu rešenja o zaustavljanju radova, rušenju, izvršenju. I da, po pravilu, prozove niže vlasti jer su to dozvolile. Time se pokriva kao da nešto radi, kao da je odlučna da sprovede zakon. I čudi se što na primer, rešenje o rušenju nije izvršeno. Čudi se i što je neko počeo da gradi bez dozvole kada se ona dobija za nekoliko dana. A to već nije korektno i nije za čuđenje. Jer, opšte je mesto da investitor koji počinje radove bez papira, uopšte nema nameru da bude legalan. On zapravo demonstrira svoju snagu, status, bliskost sa vlastima, a neretko i sa nekim drugim krugovima. NJemu ta gnjavaža oko papira nije potrebna, zna se ko je on, zna se odakle su ili čije pare uložene.

Onda se nađu nadobudni novinari a njima se pridruže i samosvesni građani. Oni počinju da prozivaju, pa da se pitaju zašto inspekcije ne rade, zašto se ne ruši bespravna zgrada kada je takav nalog stigao. Kao u slučaju hotela izgrađenog na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Na meti se jedino nađu inspekcije kojima se „uvali“ vruć krompir. Investitor bez papira se za to vreme smeška i čeka da vidi šta će da urade. Ali, inspektori nisu ni neuki ni naivni. Znaju ko gradi, šuška se o tome među njima i znaju da su suviše mali „šraf“ u sistemu da bi mogli sebi da dozvole luksuz i postupe po slovu zakona ako to već, kao direktiva, nije stiglo „odozgo“. A u slučaju navodno anonimnog vlasnika velelepnog zdanja na vrhu Kopaonika, nije. Zato će kad završi kontrolu, čovek lepo da napiše kako je sve u redu: toaleti su čisti, hotel može da radi – ostalo nije u njegovoj nadležnosti. Ko je pomenuo objedinjeni nadzor? Zar to nije samo još jedan zakon koji uvodi red?