Ko ima malo bolje pamćenje, setiće se da je priča o jeftinim stanovima sa cenom do 500 evra po kvadratu krenula tako što je predsednik Aleksandar Vučić obećao da će mladim naučnicima omogućiti da povoljno dođu do svojih pedesetak kvadrata…
… kako najbolji među nama više ne bi odlazili iz Srbije i svoje talente davali drugim zemljama, a našu ostavljali praznom.
Vrlo brzo, možda za samo par nedelja, ova priča se preobrazila u plan da uz naučnike, jeftine stanove dobiju i vojnici i policajci, a onda se još jednom i još brže pretvorila u odluku da te stanove dobiju samo vojnici i policajci, a da naučnici ostanu za neki drugi put.
Tako smo od početne zamisli da sprečimo odliv onih u čijim glavama leži pamet Srbije došli na zamisao da sprečimo nezadovoljstvo onih u čijim rukama leži sila.
Sada su neki među tim pametnima počeli polako da se pitaju zašto ih je njihova država zaboravila. Forum srednjih stručnih škola zatražio je da se i prosvetarima omogući da kao i policajci, jeftino kupe stanove. „Obrazovanje je stub svakog društva“, kažu profesori, ali njihove reči kao da nema ko da čuje.
Nastavnici su, naravno, u pravu. Tačno je da pripadnici bezbednosnih službi zaslužuju priliku da svojim porodicama obezbede mesto za život, ali niti su oni jedini koji tu priliku zaslužuju, niti su prvi. Ako je država u nekoj vrsti socijalističkog flešbeka odlučila da iz budžeta finansira masovnu stanogradnju za svoje brojne radnike, onda bi ti stanovi morali biti dostupni svima koji za tu državu rade posao od javnog značaja: onima koji nas uče, onima koji nas leče i onima koji nas štite.
Koji je to kriterijum po kojem policajac zaslužuje stan pre nego profesor? Ili vojnik pre nego vatrogasac? Ili bezbednjak pre nego hirurg? Odluka vlasti da novcem svih nas pomogne samo jednoj grupi i to onoj koja drži pištolje i puške, suštinski je nedemokratska, a praktično štetna. Nedemokratska, jer briše načelo jednakosti, tako što bez društvenog opravdanja jednu grupu pretpostavlja drugoj, a štetna, jer kratkoročni interes vlasti pretpostavlja dugoročnom interesu države.
Da. Nema grupe građana koja je bitnija našem društvu nego što su to mladi naučnici, lekari i učitelji. Budućnost Srbije zavisiće od naše sposobnosti da učimo više i prilagođavamo se brže. Glavni izvor bogatstva u svim evropskim zemljama u ovom veku, pa tako i u Srbiji, neće biti ni zemlja, ni rude ni položaj, nego znanje. Ako nećemo da postanemo najamna radionica uspešnih komšija, moraćemo da prihvatimo sistem vrednosti u kojem je pamet na prvom mestu. Ma koliko nekima od nas to bilo teško.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
