O tome da li je dinar prejak i sama je nešto kasnije dala odgovor kada je rekla da je dinar od strane Blumberga, „nimalo prijateljski nastrojene prema meni ili Srbiji, proglašen u ovoj godini drugom po snazi valutom u svetu“. Pošto su ovu rečenicu svi preneli kao glavnu vest sa gostovanja guvernerke na TV, treba prvo reći da je ta vest još iz marta ove godine i važila je za prethodnih 12 meseci. (Zanimljiv podatak je da je vest sa istovetnim naslovom Blumberg dao i u decembru 2011. godine nakon što je dinar ojačao prema evru za 2,7 odsto. Sledeće godine pao je za devet odsto.)

Mnogi ekonomisti još od 2001. godine kritikuju politiku deviznog kursa koja je dovela do relativnog jačanja srpske valute prema evru iako je ekonomija stalno zaostajala. Iako deluje da je jačanje domaće valute dobra stvar, njegove posledice su da je na domaćem tržištu jeftinija uvozna od domaće robe, dok je roba naših izvoznika skuplja. Druga posledica je da zaduživanje u stranoj valuti izgleda isplativije jer se rate u dinarima smanjuju zato što dinar jača. I kada iza toga ne stoji jačanje privrede, rast produktivnosti i konkurentnosti, onda ne prođe mnogo kada dođe na naplatu. Ovo je lekcija koju smo inače trebali da naučimo dvehiljaditih godina na sopstvenom primeru.

Ipak, važnija opaska guvernerke je „da joj neko kaže da li se u Srbiji loše živi“. Nekako se baš pogodilo da je samo dan ranije Republički zavod za statistiku objavio rezultate godišnje ankete o prihodima i potrošnji domaćinstava (tzv. SILC) prema kojoj je stopa rizika od siromaštva u 2017. iznosila 25,7 odsto. Ovo znači da je više od četvrtine građana bilo u riziku od siromaštva, kako se ograđuju u RZS, a faktički u siromaštvu. Kada se ovo proširi na domaćinstva koja su u stopi rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti i ima ih 36,7 odsto.

Na primer, svako od članova skoro 37 odsto domaćinstava u Srbiji može da kaže guvernerki da se u Srbiji loše živi, samo je pitanje da li će ga ona sa platom od 537.694,74 dinara mesečno razumeti.