U zemlji socijalne nepravde 1

U današnjoj Srbiji kupovina stana za većinu stanovnika predstavlja nemoguću misiju, a istovremeno prinudno iseljenje iz jedinog doma postaje učestala praksa.

Zamislite da prodate sve nekretnine koje imate kako biste uložili u kupovinu stana, u celosti ga platite, uknjižite, a potom saznate da je prethodni vlasnik falsifikovao papire i da ćete zbog prevare završiti na ulici. To se desilo Dragani Milisavljević, profesorki Više škole likovnih i primenjenih umetnosti u penziji, specijalistkinji za konzervaciju i restauraciju.

Nenajavljeno, 8. jula, u ranim jutarnjim časovima izvršitelj, policija i privatno obezbeđenje su ženu od 80 godina izbacili na ulicu sa jednom mačkom, a drugu mačku, koja se od šoka sakrila, bez hrane i vode ostavili u stanu, i zamenili bravu.

Ostalo je nerazjašnjeno kako državne institucije prilikom overe dokumenata nisu uvidele da je u pitanju falsifikat i kako je za to, kako na kraju ispada, jedina odgovorna sama žrtva prevare. Kao i to koja je uloga policije u ovoj državi kada žrtve prevare ne mogu da računaju na njihovu zaštitu, ali zato ona u pratnji privatnog obezbeđenja sprovodi volju izvršiteljke, protiv koje se navodno vode dva krivična postupka zbog različitih malverzacija (!).

S druge strane, članica Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) Dragana Milisavljević je svoj rad posvetila zaštiti kulturnog nasleđa ove zemlje, a u mladim danima pomagala je na restauraciji fresaka u Dečanima. Restaurirala je kupolu Vaznesenjske crkve u Beogradu, teško oštećenu u bombardovanju 1941. godine i povratila njene izgubljene delove. Kao umetnica i profesorka učinila je mnogo za ovu državu čije institucije ne reaguju na nepravdu koja joj se dešava.

Ali reaguju njene kolege iz ULUS-a i, naravno, kao i uvek u situacijama socijalne nepravde nanete malim ljudima reaguje Združena akcija Krov na glavom, čiji aktivisti telima i znanjem staju pred osiljenu izvršiteljsku mašineriju kako bi zaštitili ugnjetene.

A bilo bi dobro i da građani počnu da reaguju, jer Draganina sudbina već dugo nije usamljen slučaj u zemlji socijalne nepravde. Mnogo je porodica unesrećeno, što zbog nemaštine, što zbog prevare, i to odavno prolazi ispod radara javnosti. Mnogi se zgroze, neki ostave komentar na Fejsbuku, naizgled niko nije ravnodušan, ali adekvatne reakcija nema.

Pada na pamet čuvena „Kada su došli…“, pesma o nereagovanju na uspon nacista i početak politike čišćenja različitih društvenih grupa. Od države ne možemo da očekujemo altruizam, preostaje nam samo da reagujemo na nepravdu jer je ljudski, a možda i društvo postane bolje za sve nas ako prestanemo da žmurimo na nju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.