Vučićevu vlast mnogi upoređuju sa Miloševićem u nastojanju da joj vide kraj, ili da ga barem predvide. Često se kao vrlo važan znak se uzima to da li se ispoljava nezadovoljstvo van Beograda i ističu sećanja na 90-e i Peti oktobar.
Kao što se dobro zna, Miloševićeva vlast je prvo izgubila podršku na lokalu, u gradovima i opštinama, koje je preuzela opozicija, ali nije tada pala. Ipak, demonstracije i hapšenja u Miloševićevom Požarevcu, te „pobunjenički performansi“ različitih „likova“ iz naroda poput ikonopisca Bogoljuba Arsenijevića Makija iz Valjeva i niz sličnih pojava, vodili su zaključku da nema promene na čelu države dok ne ustane unutrašnjost. Da u Beogradu možemo imati i proteste zbog fontane, rasvete, jelke, kaldrme, ali dok se ljudi u unutrašnjosti ne pobune, Vučić je na vlasti siguran.
Ali za razliku od Miloševićevog režima koji se držao klasičnih metoda lojalnosti partiji, te kasnije vlasti DOS koja je usvojila stranačko zapošljavanje, Vučićevi naprednjaci su otišli korak dalje. Digli su stvar na nivo srednjovekovne brutalnosti time što su ljude ucenili ne samo lojalnošću partiji kao SPS, ne samo pripadnošću i „sigurnim glasom“ kao u vreme DOS nego i obavezom sakupljanja glasova drugih i prinudnog rada.
Obaveza prinudnog rada za SNS ide uz državno radno mesto. To što taj rad možda nije zahtevan – botovanje u radno vreme, odnosno „unos podataka“, dolazak na mitinge, iskazivanje podrške i slično – je čist privid. Kako vreme bude prolazilo može se pretvarati u sve jaču i sve zahtevniju dužnost, sve do učestvovanja u batinanju političkih protivnika. To što ljudi misle možda da su dobro prošli time što su svoju političku slobodu povoljno „razmenili“ za ugovor o privremenom zapošljavanju, ne znači da pre ili kasnije neće shvatiti da su trampili nešto što nema cenu za nešto što uopšte i nisu dobili, što SNS nastavlja da tretira kao svoje.
Oni i nisu državni službenici, oni su partijski potčinjenici, i zato ništa i ne zavisi od njih. Mogu svoj posao i da rade dobro, izgubiće ga, ako je neko partijski jači za isto mesto zainteresovan, ili ako su došli u sukob sa nekim ko je partiji važniji. Sve je to mnogo strašnije i mnogo ogoljenije van Beograda i taj sveopšti gubitak uslova za slobodu u Srbiji proizvodi ogromno nezadovoljstvo koje ključa pre svega unutar same SNS, čiju eksploziju najavljuju varničenja od juga do severa u javnim istupima onih koji su odbili da budu potčinjeni botovi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
