Zataškavanje istine 1

Na današnji dan pre 14 godina, tog 5. oktobra 2004. godine, u krugu topčiderske kasarne u neposrednoj blizini vojnog objekta „Karaš“, pored ulaza u sklonište koje je trebalo da bude najbezbednije mesto u državi, ubijena su dvojica pripadnika Gardijske brigade – Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević. Bili su na straži.

Vojna istraga je „zvanično pokazala“ da je Dražen ubio Dragana, pa onda izvršio samoubistvo. Kasnije ćemo svi saznati da mesto ubistva nije na adekvatan način bilo obezbeđeno, da je parafinska rukavica uzeta samo od ubijenih gardista i tri vojnika iz straže, iako je u kasarni bilo 16 ljudi… Gotovo niko od eksperata, pravnika, porodica gardista i svih onih koji su ih poznavali, nisu poverovali da je Dražen ubio Dragana pa potom izvršio samoubistvo. Svima je bilo jasno da su gardisti ubijeni jer su čuli ili videli nekoga koga nisu smeli. Sumnja se da je „taj neko“ nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske – Ratko Mladić, tada najtraženiji ratni zločinac, a sada osuđeni ratni zločinac.

Onda je došla i potvrda Nezavisne komisije da je vojnike ubilo treće lice. Početkom decembra 2016. godine srpskim medijima je predstavljena 3D forenzička analiza koja je pokazala da su gardisti zaista ubijeni. Ono što je važno za taj decembar 2016. godine je činjenica da je Vlada Srbije 8. decembra donela odluku da se formira Komisija za razmatranje činjenica i okolnosti vezanih za smrt gardista. Inicijativa je došla od samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Međutim, očito je da ništa nije urađeno za ove skoro dve godine. Nije poznato ni ko su svi članovi Komisije, koje su joj nadležnosti, da li se i kada sastajala, da li ima novih podataka u vezi sa ubistvom gardista…

Ubice gardista su i dalje na slobodi, postupak je još u pretkrivičnoj fazi i pored odluke Ustavnog suda da Više tužilaštvo i Viši sud u Beogradu  ubrzaju proces istrage. Prema svemu sudeći, svih ovih 14 godina je na delu zataškavanje ubistva, te su porodice žrtava i srpska javnost još uvek uskraćene za istinu – šta se desilo te kobne noći u krugu vojnog objekta „Karaš“? Ko je ubio gardiste? Da li su zaista ubijeni zbog Mladića? Ko je nalogodavac ubistva?

Ako znamo kako se ubistva (ne) rešavaju u Srbiji, kako se obmanjuju porodice žrtava i javnost, kolika je sprega politike i kriminala i korupcije, odgovore na ova pitanja najverovatnije nikada nećemo dobiti, a to će zasigurno najviše pogoditi porodice ubijenih gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića. U moru sramota za državu Srbiju – ovo je jedna od većih.