Nestanak i tragičan kraj petomesečne potrage za Matejem Perišom, mladićem iz Splita kome se u noći između 30. i 31. decembra prošle godine u Beogradu gubi svaki trag, potresli su javnost celog regiona.
Nikada nije prijatno čuti da je mlad čovek, koji je u Srbiju došao da se provede i sa prijateljima dočeka Novu godinu, gotovo misteriozno nestao, i da niko, a posebno njegova porodica, mesecima ne zna gde je, živ ili ne, i šta mu se zaista dogodilo. S druge strane, domaći tabloidi ni ovog puta nisu prezali od toga da još jednu tragičnu priču pretvore u puko sredstvo za svoju promociju, bolji trending i više klikova, ne držeći se osnovnih etičkih standarda i odredbi kodeksa novinarske profesije.
Na internet i štampanim stranicama pojedinih portala i novina gotovo svakodnevno može da se pročita bar jedan tekst o najbrutalnijim i najsvirepijim zločinima širom Srbije, predstavljenih do tančina i opisanih do najbizarnijih i najkrvavijih detalja, uz svedočenja komšija, očevidaca, shrvanih članova porodica ili rodbine žrtava, a sve uz „šokantne“ i senzacionalističke naslove. I nesretna priča o Mateju Perišu od njegovog nastanka je bila „zgodna“ prilika da se iz nje izvuku tekstovi i tekstovi, bez pravog, konkretnog povoda, tek da bi se zaintrigirani čitaoci što duže zadržavali na stranama tih medija.
Od trenutka kada su, pre dva dana, ribari u Dunavu kod Ade Huje pronašli telo koje je voda izbacila na površinu, među tabloidnom štampom i portalima gotovo da nije bilo onih koji nisu širokom auditorijumu podelili uznemirujuće fotografije i snimke beživotnog tela izvučenog iz reke, koje je u vodi provelo pet meseci. Time je javnost uznemirena, a narušeni su privatnost, pravo na dostojanstvo žrtve, i prekršene mnoge etičke norme, krvožedno i bez trunke empatije i saosećanja prema porodici.
Zbog toga su reagovala novinarska udruženja, a Savet za štampu ocenio je objavljivanje fotografija tela mladića i nepotvrđenih navoda iz istrage nedopustivim. Oni su podsetili da prema Kodeksu nije dozvoljena zloupotreba takvih podataka i zatražili su poštovanje čitalaca i empatiju prema porodici stradalog mladića, ali i prestanak urušavanja „već urušenih“ profesionalnih standarda.
NUNS je najoštrije osudio izveštavanje pojedinih medija o preminuloj osobi i podsetio na pojedine odredbe Kodeksa, prema kojima prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju. Takođe, nije dozvoljeno ni objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti.
Uz to, naglašeno je da su novinari dužni da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima pišu, a da su pri izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok dužni da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije.
Iz UNS-a su poručili da se ovakvim zloupotrebama žrtve novinarstvo percipira kao neka krvoždna profesija, a novinari generalizuju kao beščasne osobe lišene ljudskih vrednosti i empatije.
Jasno je da je na „tržištu vesti“ ovakva ponuda uvek prisutna, ali zabrinjava to što kod nas ona preplavljuje javni prostor, čineći takve sadržaje lako dostupnim i normalnim. Međutim, još više brine to što je i potražnja ogromna, odnosno interesovanje i broj pregleda takvih sadržava. Kako je napomenula potpredsednica tog udruženja, to govori o gladi za hororom koja je alarmantna i čini se da raste, dok je tabloidi, koji su tu glad podstakli, obilato koriste, što je opasna pojava i nema veze sa novinarstvom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
