Čak 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner (VIDEO) 1Foto: Pixabay/Waldo93

Najveći procenat građana, čak 41 odsto odgovorilo je da taj otpad baca u kontejner, oko 24,14 odsto „ne baca nigde“, a samo 34,87 odsto ispitanika kaže da ga odlaže u lokalne centre. Najveći procenat onih koji ovu vrstu otpada odlažu u kontejnere njih 53,33 odsto su iz kategorije  od 18 do 29 godina.

Čak 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner (VIDEO) 2
Izvor: Demostat

Aleksandar Stefanović, izvršni direktor Demostata, komentarišući ove podatke kaže da je reč o jednoj vrsti neinformisanosti građana i da više treba raditi na edukaciji.

„Jako je bitno da informacija dođe do krajnjih korisnika, građana. Svaka stambena zgrada bi možda u budućnosti trebalo da ima jednu vrstu elektronskog portala, gde bi se o tim bitnim informacijama građani informisali. Lično mislim da i ovi građani koji su rekli da nigde ne odlažu otpad to ipak negde odlažu. Jer, kad se uzme struktura električnog i elektronskog otpada to je bukvalno sve ono što se nalazi oko nas. Tu spada i bela tehnika, igračke, IT tehnologija…Okruženi smo tehnikom koja se jako brzo razvija i tehnika preklapa tehniku“, naveo je Stefanović.

On je dodao da je istraživanje imalo za cilj da utvrdi kakve stavove i saznanja građani Srbije imaju o ovoj temi, sa edukativnim karakterom. Rađeno je od 1. do 25. avgusta ove godine, a obuhvatilo je 1.305 ispitanika, iz četiri regiona i 92 opštine. Najveći procenat ispitanika 41 odsto je iz Beograda, 26 odsto iz Vojvodine, 18 odsto iz Šumadije i Zapadne Srbije, dok je 15 odsto bilo iz Južne i Istočne Srbije.

Čak 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner (VIDEO) 3
Izvor: Demostat

Prema ovom istraživanju najveće neznanje od 13,33 odsto o EE optadu bilo je u kategoriji od 18 do 29 godina. Šta sve spada u EE otpad pogledajte ovde.

Žene su pokazale da više znaju gde mogu da odlažu otpad od elektronskih i električnih proizvoda. Njih 62,22 odsto odgovorilo je da zna, a 37,78 da ne zna, dok je kod muškaraca taj procenat podjednak.

Prema ovom istraživanju, od mlađih starosnih grupa uvećava se znanje o tome gde se može odložiti otpad, počev od grupe 18 do 29 godina sa 46,67 odsto, 30 do 39 godina 53,57 odsto, 40 do 49 godina 55 odsto, 50 do 64 59,18 odsto i 65 i više godina 66,67 odsto.

Građani Beograda su najmanje upućeni u to gde mogu da odlože svoj otpad, pokazalo je ovo istraživanje. Više od polovine nji, čak 52, 78 odsto ne zna šta bi radilo sa starim električnim i elektronskim uređajima. Zatim slede građani u Južnoj i Istočnoj Srbiji (36,84 odsto), u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (38,72 odsto), i na kraju građani u Vojvodini (36,47 odsto), koji su ujedno i pokazali i najviši stepen znanja.

Na pitanje „da li je štetno neadekvatno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda?“ 98,85 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno.

Čak 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner (VIDEO) 4
Izvor: Demostat

Istraživanje je, kako navode iz Demostata, pokazalo i da 39,08 odsto ispitanika ne zna da postoji pravno lice za sakupljanje otpada u njihovoj okolini, 31, 03, kaže da postoji, dok 29,89 odsto iznosi stav ili saznanje da ne postoji.

Čak 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner (VIDEO) 5
Izvor: Demostat

U lokalne centre najviše odlažu građani Južne i Istočne Srbije

Električni i elektronski otpad najviše u kontejner odlažu građani Šumadije i Zapadne Srbije (46,38 odsto ), zatim građani Vojvodine (44,41 odsto), Beograda (37,96 odsto) i Južne i Istočne Srbije 36,84 odsto. S druge strane, u lokalni centar najviše odlažu građani Južne i Istočne Srbije 39,47 odsto, zatim Beograda 38,89 odsto, Vojvodine 30,59 odsto i 28,09 odsto Šumadije i Zapadne Srbije.

Gepostet von Danas am Montag, 7. September 2020

Tekst je deo projekta „Odlaganje elektronskog otpada“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.