Demokratija i vladavina prava u Srbiji znatno opali od 2012. 1Foto: Medija centar

Jedino je neizvesno ko će od manjih opozicionih stranaka uspeti da se uopšte kandiduje, a onda i da pređe cenzus koji je tako naprasno spušten. Čini mi se da je to sa cenzusom nekako prošlo ispod radara većini građana. Cenzus nije bio „izborni uslov“, nego mnogo više od toga – promena izbornog sistema nekoliko meseci pred same izbore. Takođe, ispod radara građana su i prebrzo skupljanje potpisa od strane pojedinih izbornih lista – ističe u razgovoru za Danas Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans (EWB).

Naš sagovornik smatra da dokle god ne postoji jednako vreme posvećeno vlasti i opoziciji, makar u predizbornom programu na nacionalnim frekvencijama, dokle god ima pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima da sakupe kapilarne glasove, dokle god vlast zloupotrebljava javne resurse u kampanji, izbori neće biti slobodni.

– Iako se vlast obavezala da sve ovo neće raditi u dijalogu kojim su posredovali evropski parlamentarci, ne vide se pomaci u praksi. I ne smemo da zaboravimo da ovi izbori i ne mogu biti pravi lakmus papir za fer i slobodnu utakmicu, jer najstarija proevropska stranka zajedno sa najvećom opozicionom koalicijom ne učestvuje na njima – ukazuje Štiplija.

Prema njegovom mišljenju, dok nas do izbora očekuje velika izvesnost, nakon izbora nas očekuje velika neizvesnost.

– Očekujem da će opozicija nastaviti da insistira na izbornim uslovima. Takođe, očekujem povećan fokus EU na stanje demokratije u Srbiji, povećane pritiske na rešavanje statusa Kosova i pripreme za predsedničke izbore. Do čega će sve to dovesti, ne bih prognozirao. Sačekaćemo reakcije EU, OEBS-a, šestomesečni izveštaj za poglavlja 23 i 24, izveštaj Evropske komisije na jesen, pa ćemo moći da se upustimo u dalje prognoze – navodi Štiplija.

Portal EWB analizirao je odgovor Vlade Srbije napisan na čak 18 strana međunarodnoj organizaciji Fridom hausu, po kojem je Srbija pala u „hibridne režime“. EWB tvrdi da izveštaji na koje se pozvala srpska vlada pokazuju još crnju sliku demokratije u Srbiji.

– Kada pogledate Vladin odgovor, vidite da u njemu piše da je Bertelsman fondacija, koja za razliku od Fridom hausa Srbiju još nije spustila u nižu kategoriju, za Vladu Srbije „nezavisni i nepristrasni tink tenk“, odnosno istraživački centar. A zatim, u izveštaju tog „nezavisnog i nepristransnog tink tenka“, možete pročitati izrazito oštre ocene stanja demokratije u Srbiji. I to ne ocene napisane diplomatskim jezikom, kakve recimo imamo u izveštajima institucija EU. Ovde crno na belo piše da predsednik ima uticaj na sve druge grane vlasti, što ugrožava institucije i vladavinu prava, da na izborima postoji medijska neravnoteža i pritisci na glasače, da su „nezavisnost i politički pluralizam medijskog sistema opali poslednjih godina“ – objašnjava Štiplija.

Kako dodaje, demokratija i vladavina prava u Srbiji su znatno opali od dolaska ovog režima 2012. godine.

– Od 2016. situacija postaje samo gora i o tome govore sve relevantne organizacije koje prate ove fenomene. Ni pre 2012. situacija nije bila savršena, ali prema tom istom Fridom hausu, Srbija je 2012. godine imala prosečnu ocenu 4,36, na skali od 1 do 7 – dakle bila je sigurno iznad granice koja razdvaja „polukonsolidovane demokratije“ i „hibridne režime“, koja se nalazi na 4. Opadanje se dešavalo postepeno – Fridom haus prati sedam različitih oblasti, i u poslednjih osam godina deset puta su ocene Srbije revidirane naniže, i ni u jednoj oblasti nije registrovan napredak. Otuda smo 2019. završili tačno na granici, odnosno imali smo prosečnu ocenu 4, a ove smo tu granicu probili,  ukazuje Štiplija.

Mnoge afere nemoguće sakriti

„Vlast pre pokušava zastrašivanje nezavisnih medije da ne ‘kopaju’ po aferama koje otkrivaju umešanost ljudi na visokim položajima u korupciju i kriminal, nego da ih potpuno uguši – i vlasti je u interesu da postoje ograničen broj medija koji će ih kritikovati, kako bi mogli da pokažu da u Srbiji postoje medijske slobode. Naravno, nakon ‘zaokruživanja’ kontrole nacionalnih frekvencija kupovinom Prve i tada O2, a sada ponovo B92, krajem 2018. godine, bilo kakav kritički glas može da stigne samo do ograničenog broja građana. Lokalni mediji su već potpuno kontrolisani, kao i sva dnevna štampa izuzev vašeg lista. Kontrola kablovske distribucije postaje sve veći problem. Međutim, proteklih godinu dana pokazali su nam da je mnoge afere postalo nemoguće sakriti. Čini mi se da nismo ni blizu kraja svega što će se na kraju otkriti korupciji nosioca javnih funkcija. U međuvremenu, tačno je da je ostalo malo slobodnih medija, ali vidimo da u poslednje vreme nastaju neki novi, i rekao bih normalniji, što jeste razlog za blago ohrabrenje“, ističe za Danas Nemanja Todorović Štipliija.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.