Đinđićeva greška – nedostatak 6. oktobra  

Autori su pokušali da odgovore na pitanja: Šta je Đinđićeva vizija značila za Srbiju? Kakva bi Srbija bila danas da je on ostvario svoje ideje? Kakva je danas uspomena na njega?

Zoran Živković, Đinđićev najbliži saradnik, smatra da Zoran Đinđić nema zamenu, niti političkog naslednika.

– Posedovao je enciklopedijsko znanje, filozofski način promišljanja, želju i energiju  da nešto menja, kako bi  sutra bilo bolje. On sam se menjao za dobrobit naroda, rekao je Živković. Prema njegovim rečima, Đinđićeva i „greška svih nas koji smo bili tada oko njega jeste nedostatak 6. oktobra“ i „to što smo dopustili da nas „kilavi trut“, citiram Zorana, ubedi da nije vreme za velike promene, promene Ustava, jasan diskontinutet sa Miloševićem i vremenom, nego korak po korak“.

– Prve dve tri god tranzicije koje su najvažnije radili smo po ustavnom rešenju Miloševića. Da smo doneli Ustav Srbiji bi bilo bolje, narod bi bio srećniji, i siguran sam da bi Zoran bio živ, a to nije malo. On nije samo jedan čovek, to je gromada, najveći reformator u modernoj srpskoj istoriji, i to neuspešno zato što je prekinut, rekao je Živković.

Vesna Mališić, novinarka NIN-a, smatra da je Zoran Đinđić bio „stranac“ Srbiji, jer Srbija kao zemlja nije razumela ono što je on radio, ni ključne reči koje je govorio, kao i da je bio čovek dijaloga i da mu je bilo važno da ideje žive.

Manojlo Vukotić, direktor kuće „Vukotić media“, rekao je da ova knjiga nije politički portret i da je ona nastala kako bi probudila sećanje na tragično nastradalog  srpskog premijera, jer njegovo vođenje bitke za bolju i slobodnu Srbiju, mnogi nisu protumačili.

– Nakon njegove smrti mnogi su pokušali da ga kopiraju, slede i da žive i rastu na njegovom političkom nasleđu. Sve je to uzaludno bilo, tako je i do danas ostalo. Pokušali su i da sriču metafore koje je on sipao kao konfete vadeći ih  iz svojih raskošnih škrinja znanja, a ostali su samo na mucavom amaterskom glumištu, međutim nemaju njegovo znanje i šarm, rekao je Vukotić i dodao da je Đinđić verovao u sve što je radio za bolju Srbiju.

Lečić: Misao pretvorio u politiku

Branislav Lečić, potpredsednik DS-a, svoje sećanje na ubijenog premijera podelio je sa javnošću kroz 10 slika – od trenutka upoznavanja pa sve do kraja, odnosno Đinđićevog ubistva. „Filozof koji se bavio vlašću, ali ne običnom, što ima retko koji narod u svojoj istoriji. Neko ko je svoju misao pretvorio u politiku bio je Zoran Đinđić“, istakao je Lečić i dodao da su za vreme njegove vlasti mladi bili više uključeni u politiku, zemlja je bila slobodna, „a bez osećaja slobode nema ni kreativnosti“.