Umetnici sa Kosova o saradnji: Svi smo jedna melodija 1Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Umetnička scena Balkana ima mnogo toga zajedničkog i umetnost je često prethodila sveukupnom razvoju, ali i savezima među društvima – to smatraju kosovski umetnici i u učesnici balkanske scene, koji su govorili za Danasov projekat Druga strana Kosova.

Kada je u pitanju saradnja između kosovski i srpski kulturnih radnika većinu vezuje kvalitetno druženje i stečeno prijateljstvo, ali uglavnom albanskih umetnika sa drugarima iz Beograda, Novog Sada… i regiona, međutim, ređe sa Srbima sa Kosova.

Neki od njih to vide kao partijski pritisak na lokalu, neki kao vladavinu predrasuda. Dok su neki sve to prevazišli.

Danasov projekat Druga strana Kosova imao je za cilj da približi kosovskoj i srpskoj javnosti informacije koje nisu plasirale političke elite, ni s jedne strane, već nezavisni građani. Da poveže kosovsku i srpsku kulturnu scenu i da približi rad kosovskih umetnika domaćim čitaocima, s obzirom da je njegov plasman u medijima u senci političkih retorika.

– Verujem da u dijalogu između Beograda i Prištine treba da učestvuju i ličnosti koje nisu deo „mejnstrim“ političke scene, ali koje uživaju poštovanje u društvu; oni koji su spremni, koji imaju hrabrosti i volje, koji ne bi pravili političke kalkulacije prilikom svakog koraka, već bi radili isključivo u svrhu postizanja održivog sporazuma za obe države – primećuje Kuštrim Kolići, pozorišni i filmski reditelj.

On povodom Festivala „Mirdita, dobar dan“ ukazuje da se osim kulturne razmene, festival bavi i drugim važnim pitanjima vezanim za slobodu govora i kretanja, promocijom novog načina razmišljanja, kao i elaboracijom osetljivih ali bitnih pitanja za oba društva, te suočavanjem sa zaostavštinom rata.

Festival, prema njegovim rečima, snažno osporava nacionalističke narative, nudeći nove ideje i alternative zasnovane na dokazima, boreći se sa strahovima i predrasudama koje još uvek ima svaki pojedinac u društvu.

– Uvek je zadovoljstvo prisustvovati festivalu filma u Beogradu i uvek me raduje da se ponovo sretnem sa starim prijateljima, ali i upoznam nove – ističe Eroll Bilibani, filmski producent i fotograf.

Povodom saradnje srpskih i kosovskih umetnika ukazuje da nezavisnih scena funkcioniše već neko vreme.

– Postoji mnogo sjajnih primera zajedničkih napora koji su stvorili sinergiju putem uzajamnog razumevanja, poštovanja i poverenja. Film se može koristiti kao sredstvo za razbijanje predrasuda i stereotipa, ali ljudski element je ključan. Umetnici i celokupna kulturna scena moraju učiniti više u zajedničkim inicijativama, kako bi povećali mobilnost i interkulturne razmene i kako bi ojačali veze među mladima – naglašava Eroll Bilibani.

Festim Fanaj, koncert-majstor Kosovske filharmonije, ukazuje da se uvek dobro oseća kada svira sa svojim kolegama, bili oni Srbi, Hrvati, Bosanci ili Makedonci, njemu to nije važno.

– Svi smo jedna melodija. Za nas nema granica ili politike – primećuje Fanaj.

On je već bio u Srbiji i pored Filharmonije Kosova, član je i „Orkestra bez granica“, poznatijeg kao „No Border Orchestra“ koji sačinjavaju muzičari sa prostora bivše Jugoslavije i u njemu je od osnivanja.

– Znamo da nije isto kad gledamo neku utakmicu na televiziji ili kad smo na tribinama. Možemo putem Jutjuba da saznamo nešto više, ali ništa nećemo osećati i zaista saznati jedni o drugima dok se ne vidimo u Prištini ili Beogradu – poručuje Fanaj.

Lulzim Hoti, izvršni direktor i osnivač „7 Arte“, primećuje da ljudi sa Kosova i iz Srbije, treba više da razmišljaju o sebi, da gaje više empatije, da grade poverenje i da misle o dobrobiti budućih generacija.

On ističe da postoji nada da će nove generacije i društveni mediji „slomiti“ granice i stereotipe u pogledu percepcije umetnika i umetnosti uopšteno, ali da nas, u tom pogledu, čeka dug put.

– Inspiraciju dobijam iz samog društva. Umetnički rad tretiram prvenstveno kao goruća pitanja relevantna za mene i publiku kojoj se obraćam, sa elementima kulturnog značaja i autentičnosti – ukazuje režiser Florent Mehmeti.

On ističe da je život u Prištini super, kako kaže, valjda sličan Srbiji i dodaje da mu redovno dolaze prijatelji i kolege iz celog sveta i iz Srbije u posetu, da rade i da se zabavljaju. Isto tako preporučuje svima da dođi u posetu.

– Dođite u julu, predstavićemo rad Ludifico iz Novog Sada na našem HAPU festivalu – pozvao je Mehmeti.

Članice organizacije Have It, koje na umetnost inspiriše svakodnevni život, imaju srpske prijatelje i zalažu se za borbu protiv diskriminacije i represivne pravne strukture koje deluju kroz patrijarhalne norme.

NJih četiri, dva para sestara koje čine Vesa i Hana, Lola i Alketa, rešavanje sukoba vide u dolasku nove progresivne generacije.

Azem Deliu, mladi kosovski pisac, na pitanje da li postoji interesovanje za prevođenje srpskih proznih autora na Kosovu, ukazuje da postoji i da može da kaže da je veće od interesovanja za prevođenje albanskih i kosovskih pisaca, koje je video u Srbiji.

– Većina poznatih srpskih pisaca objavljuje se na albanskom jeziku i mogu reći da su prilično dobro distribuirani. Knjiga Saše Ilića je poslednja koju je „Qendra Multimedia“ prevela na albanski jezik – ukazuje on i dodaje da Balkan ima krvave uspomene.

– Samo kroz razumevanje možemo izbeći opasnost da tako nešto ponovimo. Znam da se ta fraza koristi prilično često, ali i dalje mislim da je istinita. Zato učimo istoriju u školama, mada bi mi na Balkanu mogli da je učimo i bolje – ukazuje Azem Deliu.

Alban Muja, istaknuti kosovski umetnik, konstatuje da je umetnost često prethodila sveukupnom razvoju, ali i savezima među društvima.

– Verujem da, ako nema političkog uplitanja, čak i u slučaju između naša dva društva, umetnost će prethoditi političkim procesima. To se odvija u našim svakodnevnim životima, jer mi na umetničkoj sceni Balkana imamo mnogo toga zajedničkog. Kao takvi, na međunarodnim izložbama u inostranstvu umetnici sa Balkana uvek se drže zajedno. Na taj način otvaramo put za prevazilaženje predrasuda i mržnje između balkanskih društava, iako je gotovo nemoguće učiniti više kada volja donosilaca odluka nedostaje – ističe Alban Muja.

Miljana Dunđerin, likovna umetnica i direktorka Privatnog kulturnog centra „Akvarijus“, primećuje „Možda je Kosovo zaista drugi Jerusalim“.

– Mi već više od dve decenije ne odlučujemo o svojim sudbinama. Zato će se sudbina onih ljudi koji zaista ovde žive (nebitno da li su Srbi, Albanci, Bošnjaci, Goranci, Romi, Jevreji) odlučivati u nekim drugim centrima moći koji uopšte ne poznaju ni mentalitet, ni kulturno i duhovno nasleđe, niti realne muke ljudi koji ovde vekovima, jedni uz druge, žive i opstaju. Čiji je ovo prostor nikada nije zavisilo i nikada neće zavisiti od toga ko vlada teritorijom, već koliko ko od nas u duši nosi svaki pedalj ove zemlje. Onaj ko ima genetički kod kulturno-duhovnog nasleđa, i sposoban je da ga prenosi iz generacije u generaciju, vlasnik je ove zemlje – ističe Dunđerin.

Da ne postoji zajednička umetnička scena svih umetnika smatra Milena Cvetković, umetnica.

– Srpski umetnici koji zive na Kosovu i Metohiji nemaju pristup kulturnim institucijama Kosova. Zanimljiva je saradnja i relacija albanskih (kosovskih) umetnika i umetnika iz Beograda, Novog Sada, iz Srbije i regiona – ukazuje Cvetković.

Ona smatra da je ideologija koja nam je potrebna, više nego ikada – zaštita svega što je ugroženo i slabo.

– Lično sam nekoliko puta imao priliku da sarađujemo sa „Teatrom Geto“ iz Gračanice, koji je osnovao moj dobar prijatelj reditelj Zoran Ristić i sve je prošlo dobro – kazao je Ismet Sijarina, reditelj i profesor filmske i TV režije na Fakultetu umetnosti u Prištini.

On je priznao da je teško ubediti srpske umetnike sa Kosova da budu deo nekog projekta zbog političkih prepreka sa kojima se mogu suočiti od strane različitih partija.

Umetnici sa Kosova o saradnji: Svi smo jedna melodija 2

– Ono što je paradoksalno jeste činjenica da je lakše sarađivati sa Srbima koji žive van Kosova nego sa onima koji žive u Mitrovici, Štrpcu ili Gračanici. Za to krivim obe strane; lokalne Srbe koji imaju predrasude, kao i Albance zato što nisu učinili više da ih uvere da su se okolnosti promenile nabolje – ističe on.

Sijarina primećuje da postoje mnoge kulturne organizacije koje sprovode zajedničke projekte koji uključuju umetnike oba naroda.

– Sada bi trebalo da odemo korak dalje i da saradnju podignemo na institucionalni nivo – ukazuje Ismet Sijarina.