Već pet godina država uskraćuje Šapcu oko četiri miliona evra koje mu pripada po Zakonu o lokalnoj samoupravi i ubranom porezu.
Tako se iz republičke kase gradu usmeri svega nešto manje od tri miliona evra, što nikako ne zadovoljava potrebe razvoja. S druge strane, postoje i famozne budžetske rezerve koje su za „podobne“ lokalne samouprave narasle na nekoliko milijardi dinara, a od kojih Šabac ne dobije ni dinara.
O ovakvom odnosu republičkih vlasti biće prilike da se razgovora početkom februara, kada dolazi nadležni komitet Saveta Evrope. Prethodno je brojne zloupotrebe državne vlasti izneo gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović u Strazburu. Srbija je potpisnik Evropske povelje o lokalnim samoupravama, iz koje, naravno, slede jasno određena prava. A ona su u Srbiji dobrano urušena.
Podsetimo, prethodno je Šapcu uskraćeno 130 miliona dinara za projekat gradnje gradskog bazena. Bazen je izgrađen za tri miliona evra, najmanje od svih bazena u Srbiji i to je učinjeno kroz izdavanje municipalnih obveznica, jedinom takvom primeru. Zbog toga je grad tužio državu, Takođe, grad je uzeo kredit od oko tri miliona evra da bi se isplatile zaostale zarade radnika „Zorke“, što je bila obaveza države. Međutim, i tu država na razne načine sprečava grad da raspolaže sa imovinom koja je stavljena pod hipoteku, a za to vreme protivzakonito se uzima novac od zakupa. Sa tih tridesetak miliona evra Šabac bi umnogome rešio vitalne probleme.
Da bi održao razvojni zamajac grad se zadužio u dve kreditne tranše za oko 1,2 milijardu dinara, a o bonitetu dovoljno govori da je kamata znatno niža nego kod kredita pod kojim se država zadužuje. Trenutno na računu Šapca je oko milijardu dinara, a ono što je retkost za naše prilike sve što se isporuči i svaka usluga koja se obavi plaća se po prispeću fakture. O drugačijem i odgovornijem odnosu prema finansijama dovoljno govori to da je u javnom sektoru u Šapcu zaposleno 1.270 lica što je za 130 manje nego što nalažu rigorozni republički propisi.
Plaćaju tuđe obaveze
Zbog maćehinskog odnosa države grad je prinuđen da plati i 130 miliona dinara za drugu fazu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, iako je to obaveza „Srbijavoda“. Ovde je pored toga grejanje barem duplo jeftinije nego u Beogradu, ali su zato gubici na mreži oko pet odsto, tri puta manje nego u prestonici. Takođe, za deponovanje smeća Šapčani plaćaju 15 evra po toni, a Beograđane to plaćaju 65 evra. Ovde su građani protestima sprečili da se izgradi spalionica otpada dok, izgleda, da će prestonica dobiti veoma skupu spalionicu, sa ko zna kakvim ekološkim posledicama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
