Godinu dana „nove normalnosti“: Od najsmešnijeg virusa do novog policijskog časa 1Foto: FoNet/AP

Godinu iza nas obeležilo je preko 470.000 obolelih građana od nečega što je prešlo put smeha, panike i straha, pa sve do prilagođavanja novom načinu života, a na današnji dan saopšteno je da se u Srbiji pojavio prvi slučaj virusa korona.

Bez obzira na to da li verujete ili ne u postojanje virusa korona, nepobitna je činjenica da su se životi svih stanovnika sveta u poslednjih godinu dana drastično promenili.

Moguće je polemisati na temu da li je ovaj virus veštački napravljen iz najrazličitijih razloga ili je nesrećan splet okolnosti, ali stvar oko koje će se svako složiti je jedna – postali smo svedoci „nove normalnosti“.

U razdoblju od samo nekoliko dana pređen je put od granica koje neće biti zatvarane niti će biti uvedeno vanredno stanje, pa sve do potpunog zatvaranja od pet popodne do ranih časova sledećeg dana.

Može se reći da je „hvatanje“ za detalje pominjanje čuvene rečenice Branimira Nestorovića o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“, međutim, ne može se osporiti činjenica da je samo tri nedelje kasnije krenulo nešto što još uvek nije prestalo, a sudeći po trenutnoj situaciji, skoriji kraj se i ne nazire.

Na konferenciji za novinare, održanoj 26. februara, epidemiolog Predrag Kon uveravao je građane da neće biti nikakve epidemije, a od tada, pa do današnjeg dana, preminulo je preko 4.500 ljudi.

Istog dana, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je i kada se „pojavi virus, i kad imamo jedno, dvoje, troje (obolelih), sistem je taj koji reaguje i nema mesta nikakvoj panici“.

Na pomenutoj konferenciji, prvi put je učestvovalo telo koje će kasnije dobiti naziv „Krizni štab za suzbijanje kovida 19“, kroz koji su prošla mnoga imena, a neka od istih danas gledamo u Vladi Srbije.

Svega devet dana kasnije, u Srbiji je zabeležen prvi zvaničan slučaj virusa korona.

Mart: Mesec kad je sve zvanično počelo

Na današnji dan, 6. marta prvi put je saopšteno da je virus korona prisutan u našoj zemlji, a tom prilikom je ministar zdravlja Zlatibor Lonačar na vanrednoj konferenciji za medije izjavio „da je pojava virusa bila pitanje sata i da je nerealno da ima zemlje bez korone“. Drugi slučaj potvrđen je već 9. marta.

Zvanično je Krizni štab formiran 13. marta, a već 15. je uvedeno vanredno stanje na nivou cele države.

U tom trenutku, 15. marta u Srbiji je od virusa korona obolelo 48 građana, a testirano su 283 osobe.

Zatvorene su škole, fakulteti, vrtići i teretane, a svako ko je došao iz inostranstva, morao je da provede 14 dana u izolaciji, da bi kasnije broj dana bio povećan.

Već 16. marta najavljena je zabrana izlaska starijima od 65 godina, kao i novčana kazna u iznosu od 150.000 dinara za one koji tu meru ipak odluče da prekrše.

Policijski čas je bio na snazi od prvog dana vanrednog stanja, ali se vreme zabrane izlaska menjalo – prvo je bilo zabranjeno od 20 časova do pet ujutru biti napolju, a onda je zabrana produžena.

Godinu dana „nove normalnosti“: Od najsmešnijeg virusa do novog policijskog časa 2

U periodu od 18. marta do 7. maja građani su imali prilke da dožive od običnog policijskog časa, od 17h do pet časova sledećeg dana, pa sve do zatvaranja od petka u 17h do ranih časova ponedeljka.

Za to vreme, penzionerima je samo u određnim prilikama bio dozvoljen izlazak i to u kupovinu, a tada su marketi radili samo za njih, od četiri do sedam ujutru.

Na Klinčikom centru Vojvodine u Novom Sadu 20. marta preminuo je čovek star 59 godina iz Kikinde, što je ujedno bio i prvi zabeleženi smrtni slučaj od posledica korone virusa.

Međutim, prema najnovijim saznanjima koja je nedavno preneo Radio slobodna Evropa, prvi smrtni slučaj dogodio se mnogo ranije, 5. februara 2020. godine.

Upravo je u tom periodu, početkom februara, jedan od istaknutijih članova Kriznog štaba, Branislav Tiodorović epidemiolog i univerzitetski profesor u penziji, izjavio da „u ovoj oblasti mi imamo deficit, pogotovu u odgovarajućoj opremi i lekovima. Takvu opremu imaju uglavnom ustanove u Beogradu, dok su mnogi delovi zemlje bez nje“.

Prvi pacijenti u privremenu bolnici na Sajmu stigli su 29. marta, a u tom trenutku je u Srbiji bilo 82 novoobolela i ukupno 741 novooboleli, kao i 13 preminulih.

Do kraja meseca preminulo je još 22 ljudi, a zabeleženo je 900 slučajeva virusa korona u Srbiji.

April i SMS poruke

Mesec april obeležen je svakodnevnim konferencijama Kriznog štaba i saopštavanjem brojeva obolelih, preminulih, testiranih i onih na respiratorima, kao i odlukama o policijskom času, ali i SMS porukama.

Neki korisnici usluga mobilne telefonije dobili su krajem marta i početkom aprila upozoravajuću SMS poruku od Kriznog štaba u kojoj je pisalo: „Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće“.

Španija i Italija su tada beležile po nekoliko hiljada novoobolelih dnevno.

„Frapantna je snaga SMS poruke, koja nije otkrila ništa novo i prenela je ono što pričamo danima“, rekla je Kisić Tepavčević tim povodom i istakla da cilj poruke nije bio širenje panike, već da se dopre do grupe građana koja ne gleda televiziju i ne koristi internet.

Ne treba zaboraviti ni redove i nestašice pojedinih proizvoda, a cela situacija „proglašenja rata protiv nevidljivog virusa“ na momente je podsetila na nestašice devedesetih.

Ono što će svakako ostati upamćeno su nestašice brašna, dezinfekcionih sredstava, ali i toalet papira, za koji su se ljudi otimali i tukli po radnjama.

Prvog dana aprila zabeleženo je ukupno 1.060 obolelih osoba od virusa korona i 28 preminulih, a istog dana zatvoreni su i frizerski i kozmetički saloni, fitnes klubovi i teretane.

Svega sedam dana kasnije, taj broj se popeo na 2.666 obolelih i 65 preminulih.

Naznake prividnog primirenja epidemije krenule su sa najavama Aleksandra Vučić 18. aprila da će od utorka 21. aprila policijski čas trajati sat vremena manje, odnosno da će zabrana kretanja važiti od 18 do 5 časova, a da će penzioneri u periodu od 18 do 01 sat moći da izaberu svoje vreme za šetnju od pola sata.

Tokom aprila, broj obolelih u Srbiji je udesetostručen. Na kraju meseca bilo je 9.009 obolelih od virusa korona, a broj preminulih popeo se na 179.

Najduži policijski čas bio je za Vaskrs i Prvi maj, kada se iz kuće nije moglo izaći puna 83 sata.

Iako je predsednik Srbije početkom marta najavio da neće biti odlaganja izbora, zakazanih za 26. april, oni su ipak pomereni za kraj juna.

Maj mesec i 100 evra

U nedelju, 7. maja u Srbiji je u pet sati istekao poslednji policijski čas iz ove etape borbe protiv virusa korona.

Ukidanjem vanrednog stanja i policijskog časa, prestala je zabrana kretanja za starije od 65 godina, uz preporuku lekara da se uzdržavaju socijalnih kontakata.

Od 8. maja u Beogradu je počeo da radi gradski prevoz, ali samo za zaposlene i uz poseban režim ulaska u vozila, uz upotrebu maski i rukavica.

Ono što se tada činilo kao naziranje kraja epidemije, ispostavilo se da je bio samo uvod za stvaranje preduslova kako bi bilo omogućeno održavanje parlamentarnih izbora.

Ostala je preporuka za držanje fizičke distance, a bilo je zabranjeno i održavanje javnih skupova sa više od 50 ljudi.

Ipak, da nije svima sve zabranjeno, pokazuje činjenica da su svega nekoliko dana po ukidanju vanrednog stanja, ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu održana dva istovremena skupa sa nekoliko hiljada ljudi.

Na jednoj strani bile su pristalice vladajuće Srpske napredne stranke koje podržavaju poslanike Aleksandra Martinovića i Sandru Božić, jer „tužilaštvo i sudstvo ne reaguju na fašističke ispade Boška Obradovića“.

Sa druge su oni koji su pružili podršku Obradoviću, lideru opozicionog pokreta Dveri, koji je štrajkovao glađu tražeći odlaganje izbora i pregovore vlasti i opozicije.

Još jedna stvar po kojoj je maj ostao upamćen jesu i „čuvenih“ 100 evra pomoći građana za koje je tokom ovog meseca počelo prijavljivanje.

U maju je registrovano 2.403 slučaja, pa je broj obolelih bio 11.412, a od posledica virusa korona preminulo je 64 ljudi. Od početka epidemije preminule su do tog trenutka 243 osobe.

Jun: Mesec izbora

Prvih dana juna meseca činilo se da se situacija kretala ka boljem. Dozvoljena su okupljanja na otvorenom u prisustvu publike, pozorišta su se izmestila u parkove i prirodu, a u zatvorenom je moglo da boravi do 500 ljudi.

Čak su i sportska dešavanja bila omogućena, pa je tako usred epidemije održan fudbalski derbi između Crvene zvezde i Partizana, kom je prisustvovalo oko 16.000 gledalaca. Ostatak sveta na to nije gledao baš sa oduševljenjem.

Uprkos kritikama da zdravstvena situacija i dalje nije povoljna, 21. juna su organizovani izbori, koje je deo opozicije bojkotovao.

Dan kasnije, Birn je objavio da je u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrlo 632 ljudi, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.

Krajem juna, grupa ljudi se okupila ispred novopazarske bolnice, bučno negodujući tokom govora premijerke Ane Brnabić, ministra zdravlja Zlatibora Lončara i dotadašnjeg direktora bolnice Meha Mahmutovića.

Demonstranti su tvrdili da je mnogo više umrlih od korone nego što se saopštava, kao i da je laž da je bolnica dobro opremljena i da respiratori rade.

Predstavnici vlasti su odgovorili da je skup „politizovan“, a pojedine demonstrante su nazvali „dilerima“.

Tokom juna registrovana su ukupno 3.152 novoobolela, a od početka epidemije do kraja juna registrovano je ukupno 14.564 slučaja. Preminulo je 34 ljudi, ukupno 277 od početka epidemije.

Jul: Nove mere, protesti i dotadašnji dnevni rekord

Početkom jula najavljene su moguće mere ograničenja kretanja, a zbog toga, ali i nezadovoljstva načinom na koji su vlasti upravljale epidemiološkom krizom, hiljade ljudi izašlo je na ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji.

Došlo je do sukoba između policije i demonstranata, upotrebe sile i brojnih hapšenja.

Proteste, koji su trajali nekoliko dana, zvaničnici su kasnije okrivili za povećanje broja obolelih.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je 13. jula da je zdravstveni sistem preopterećen brojem zaraženih.

Od 17. jula na snagu su stupile i nove mere putem koji je zabranjeno okupljanje u zatvorenom i na otvorenom za više od deset ljudi, uz obaveznu distancu od jedan i po metar.

Zaštitne maske postale su obavezne na otvorenom, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično.

Tokom jula je zabeleženo 10.988 novoobolelih. Na kraju sedmog meseca, u Srbiji je ukupno bilo 25.552 obolelih korona virusom, a ukupan broj preminulih od početka epidemije do kraja meseca iznosio je 573.

Tokom jula zabeležen je dotadašnji dnevni rekord od 467 obolelih u jednom danu.

Ponovo su otvorene privremene bolnice u Štark areni, Srednjoj ekonomskoj školi Stana Milanović u Šapcu i sportskoj hali u Atenici u Čačku.

Avgust: „Od jedne jasno nepovoljne, ulazimo u nesigurnu situaciju“

Tokom avgusta, situacija se malo primirila, pa su i mere polako ukidane. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je početkom meseca da je epidemija pod punom kontrolom, te je epidemiolog Predrag Kon kazao da se Srbija nalazi u situaciji postepenog smirivanja.

„Od jedne jasno nepovoljne, ulazimo u nesigurnu situaciju“, rekao je Kon.

Posete u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i domovima za stare omogućene su, posle nekoliko meseci, od 22. avgusta.

Nekoliko dana kasnije Krizni štab je povećao maksimalan dozvoljeni broj osoba na javnim okupljanjima u otvorenom i zatvorenom prostoru sa 10 na 30 ljudi.

Doneta je i odluka da se rad ugostiteljskih objekata koji imaju baštu produžava do jedan posle ponoći, a rad prodavnica produžen je do 23 časa.

Od 24. avgusta počeli su da rade bioskopi i pozorišta, a dozvoljeno je i održavanje koncerata u institucijama kulture, uz najviše 500 posetilaca.

Tokom avgusta počela je gradnja dve nove bolnice – u Beogradu i Kruševcu.

Na kraju avgusta meseca, u Srbiji bio je ukupno 31.551 registrovan slučaj, 5.854 više nego mesec dana ranije.

Septembar: Onlajn nastava i povratak u školske klupe

Za razliku od završetka prethodne školske godine, novu su đaci počeli u školskim klupama ili prateći nastavu kod kuće.

Septembar je prošao bez rigoroznih mera, uz preporuku o nošenju maski, a za putnike koji se vraćaju iz zemalja u kojima je veliki broj zaraženih, uveden je zdravstveni nadzor.

U septembru je registrovano 2.145 novih slučajeva, a ukupno 33.551 od početka epidemije. Preminulo je još 36 ljudi, odnosno 749 od početka epidemije.

Oktobar: Novi rekordi

Korona virus se vratio u većoj snazi nego na proleće.

U mesecu u kom je dnevni broj slučajeva prešao hiljadu, zabeleženo je ukupno 13.406 novoobolelih, a broj zaraženih od početka epidemije dostigao je 46.954.

Bolnice su prvi put od početka epidemije dnevno imale više prijema nego otpusta, a Štark arena ponovo prima obolele od virusa korona.

Skraćen je rad ugostiteljskih objekata do 23h.

Članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević rekla je 16. oktobra da je usvojena mera obaveznog nošenja maski i u zatvorenom prostoru i na otvorenom, kao i da je doneta odluka da se lokalnim samoupravama zabrani da dozvoljavaju okupljanja više od 30 ljudi.

„Maske treba da nosimo svi stalno, i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore“, rekla je Kisić Tepavčević.

Istog dana Vlada Srbije saopštila je da su maske obavezne u zatvorenom, ali da je nošenje preporučeno na otvorenom.

Poslednji dan oktobra bio je rekordan po broju obolelih u jednom danu od početka epidemije. Registrovano je 1.817 slučajeva.

Dan ranije u Beogradu je otvoren tržni centar, najavljivan kao najveći na Balkanu.

Novembar: Novi talas

Srbija je novembar dočekala sa 46.954 zaraženih, dok je zaključno sa poslednjim danom meseca registrovano ukupno 175.438 slučajeva zaraze.

Samo u tih 30 dana novembra u Srbiji je zabeleženo više od 128.000 slučajeva virusa korona.

Tokom novembra beleženi su i dnevni rekordi zaraženih, a najviše pozitivnih bilo je 27. novembra, kada je registrovano 7.780 slučajeva. Dnevni broj preminulih takođe se povećao na više desetina tokom novembra.

Rekord je zabeležen pretposlednjeg dana u mesecu, kada je za 24 sata preminulo 65 ljudi.

Epidemiolog Predrag Kon rekao je nekoliko dana ranije za RTS da je mnogo više zaraženih nego što je zvanično potvrđeno i da se brojka zaraženih može pomnožiti sa 10 da bi se dobio približno tačan broj.

„Ako otkrijemo 6.000, tog dana je 60.000″, rekao je Kon.

Iako se pominjala mogućnost uvođenja zabrane kretanja, policijski čas nije uveden, niti su uvedene rigorozne mere. Okupljanja u zatvorenom i na otvorenom ograničena su na pet ljudi.

Vučić je 12. novembra izjavio da je Srbija preko Kovaks sistema obezbedila 1,8 miliona doza vakcine protiv korona virusa, te da će prve vakcine biti dostupne pre kraja decembra.

Predsednik je zatim 16. novembra rekao da će država „dati sve od sebe da pokuša da nabavi vakcine do kraja ove godine, 500.000, milion doza…“.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar upozorio je početkom meseca da zbog velikog dnevnog broja prijema u bolnice preti opasnost da se kapaciteti zdravstvenog sistema iscrpe.

Sredinom meseca on je upozorio da u Beogradu tog jutra nije bilo nijednog slobodnog mesta u bolnicama za obolele od virusa korona.

U kovid sistem ušle su mnoge bolnice u Srbiji, a pacijenti su iz Beograda prevoženi u zdravstvene ustanove u drugim gradovima.

Krajem meseca, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, anesteziolog Rade Panić, tvrdio je da je „zdravstveni sistem pukao“ i da je u Srbiji situacija kakva se ranije dešavala u Italiji.

Decembar: Kovid bolnica u Batajnici

Iako je bilo najavljeno da će 1. decembra biti otvorena kovid bolnica u Batajnici, na to se sačekalo nekoliko dana.

Prvi pacijenti u bolnicu sa oko 900 bolničkih postelja primljeni su 4. decembra. Druga nova kovid bolnica otvorena je 20. decembra u Kruševcu. Istog dana počele su da važe nove mere.

Mere su 21. decembra popuštene pa ugostitelji mogu da rade do 20 časova, ali bez muzike.

Decembar je doneo po nekoliko hiljada novih slučajeva dnevno, i po nekoliko desetina umrlih dnevno od posledica korona virusa.

U decembru je u svetu počela vakcinacija, a u Srbiju je 22. decembra stigao prvi kontigent sa 4.800 doza Fajzerove vakcine.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije Mirsad Đerlek izjavio je da se masovna vakcinacija u Srbiji očekuje u prvom kvartalu 2021. godine.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će vakcina biti i na proleće, ali da će je dovoljno biti sledeće jeseni.

„Do leta nam predstoji borba da sačekamo vakcinu i da do tada spasimo što više života“, poručio je Lončar.

Uvedena je nova mera i to da strani državljani od 20. decembra u Srbiju mogu ući samo uz negativan PCR test.

Lekari iz grupe Ujedinjeni protiv kovida traže uvođenje policijskog časa tokom novogodišnjih praznika.

Na kraju, Krizni štab je doneo odluku da 31. decembra i 1. januara restorani i kafići rade do 18, a prehrambeni objekti do 20 sati. Nije bilo organizovanog dočeka niti reprize.

Gde smo sada?

U toku januara epidemija se za nijansu primirila, ali je povratak u punoj snazni usledeo poslednjih nedelja februara.

Dana 24. januara, vest o prvom slučaju britanskog soja u Srbiji saopštio je predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da je reč o putnici iz Londona koja je imala negativan PCR test i lakše simptome, ali da je njen suprug imao teške simptome.

U nedeljama iza nas, najviše se pričalo o vakcinaciji, a ako je verovati rečima iz državnog vrha, Srbija je među prvima u svetu.

U februaru dnevni brojevi obolelih skočili su sa hiljadu, na tri i četiri, dok se brojevi preminulih gotovo i nisu menjali, svaki dan beležeći od 14 od 18 izgubljenih bitki.

Nove mere i još jedna priča o policijskom času, skoro godinu dana od prvog, deo su realnosti koju stanovnici Srbije žive.

Krizni štab je, na sednici održanoj u petak 26. februara, odlučio da tržni centri, kafići i restorani tokom vikenda mogu da rade do 14 časova.

Danas, 6. marta, nakon godinu dana od prvog registrovanog slučaja virusa korona, subotu ćemo po ko zna koji put provesti pod novim merama.

Kako je rečeno u obrazloženju ove odluke kriznog štaba, zbog Zadušnica sve će raditi do 12 časova, a posle 12 do ponedeljka u 6 časova radiće samo prodavnice, apoteke i pumpe.

 

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Godinu dana „nove normalnosti“: Od najsmešnijeg virusa do novog policijskog časa”

  1. Da.Suma sumarum, sto bi rekli neki kad zele da se pohvale kako poznaju strane jezike i ne samo to vec i kako znaju u kom momentu da navedu odredjenu misao.
    Ali, sto se tice vojnog roka od 365 dana , bilo je tu i lepih momenata i pitam se zasto je zaobidjen da se spomene.Namerno ili slucajno, kao satro Miko.
    100 evrica.JA cu pamtiti kao jedinstven slucaj u srpskoj politickoj istoriji, da je neko delio novac, kapom i sakom kao rimski carevi hleba i igara.
    I da Bog da, srece da Nas car, mislim nase pare opet deli.Uz inat svima, kojima kao ne treba a svi su stali u red kao ispred kazana.

    • A obicna prehlada je smesna u odnosu na kovid. A ja kad se prehladim, ne znam za sebe. Sve je relativno. Ali, kako je korona pocela da mutira, izgleda da cemo se moliti da po smrtnosti ne dostigne ebolu.

    • Ебола је смешна у односу на Ковид. Тешко се преноси, једино контактом са крвљу зараженог а Ковид лако ваздухом, често убије носиоца пре него што зарази остале а оболели од Ковида путују и шире даље, постоји вакцина а и лекови, убија хиљаде а Ковид преко милион! Знам да висок % умрлих звучи страшно, али висока смртност значи мање заражених. Зато од Еболе умру хиљаде а од Ковида милиони.

  2. Зашто се не говори да људи који су комплетно вакцинисани обољевају и завршавају у Батајници! То захтева озбиљно медицинско (наглашавам медицинско, не политичко) објашњење. О овоме морају да говоре округли столови лекара, професора, јер се неко игра са здрављем народа! Може ли бити озбиљније? Овај коментар мора да буде објављен, јер необјављивање би значило да Данас ради против здравља нације.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.