Foto: Fonet/MUP

Na toj listi, kako se podseća, Srbija se prvi put našla u februaru ove godine, a uprkos tvrdnjama predstavnika vlasti da su u međuvremenu ispunjene sve preporuke FATF, procena ovog tela, nakon revizije u junu i sada u oktobru, ostala je ista – Srbija i dalje predstavlja rizik za međunarodni finansijski sistem.

Sa „crne liste“ su u međuvremenu skinuti Irak i Vanuatu, dok je Srbija i dalje u društvu Etiopije, Gane, Sirije, Pakistana… Novi izveštaj o napretku u primeni preporuka za sprečavanje pranja novca i terorizma u 11 visoko rizičnih zemalja, među kojima je i dalje Srbija, FATF je završio 19. oktobra.

U njemu se navodi da je od februara ove godine, Srbija napravila napredak, ali se konstatuje da nisu otklonjeni svi strateški nedostaci u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Uz podsećanje na to da su se najviši zvaničnici Srbije obavezali da će se posvetiti uklanjanju nedostataka u sistemu i primeniti date preporuke, FATF u novom izveštaju insistira na dokazima da su prihvaćena pravila primenjena u praksi. Navode da bi Srbija trebalo, između ostalog, da u praksi počne sa primenom mehanizma sprečavanja pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma u odnosu na advokate i da pruži dokaze da se primenjuju sankcije u ovim prestupima.

Srbija, prema mišljenju FATF, treba da dokaže da nadležna tela imaju pravovremeni pristup podacima vlasništva nad firmama, koji moraju da budu adekvatne, tačne i aktuelne. Kao primeri gde je Srbija napredovala od februra navode se bolji rad na predstavljanju “nacionalne procene rizika” i demonstracija primene propisa u vidu pokretanja procesa zbog pranja novca. Međunarodne standarde Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) donelo je još 2012. godine, a Srbija se obavezala na njihovu primenu.

Uprkos tome što je država za prilagođavanje imala čak šest godina, proces nije završen. To je i razlog zbog kojeg je Srbija našla na spornoj listi zemalja, nakon kontrola koje su sprovođene u periodu od 2014. do 2016. godine. Pod „prismotru“ ove međunarodne organizacije Srbija je stavljena u februaru 2018. godine. Nakon što se vest prvi put pojavila u februaru ove godine, prva reakcija predstavnika vlasti je bila ćutanje, a premijerka Ana Brnabić je o ovom problemu progovorila tek nakon nekoliko nedelja. Na pitanje Insajdera zbog čega se Srbija našla na „crnoj listi“ premijerka je umesto odgovora iznela ocenu da je takva odluka politički motivisana, i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kojem je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti.

Nekoliko meseci kasnije, guvernerka NB Jorgovanka Tabaković je ponudila drugačije obrazloženje. Ona je početkom juna rekla da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u „slučaju Šarić“. Iako su i guvernerka i premijerka istakle da su u međuvremenu ispravljeni svi nedostaci i usvojeno šest zakona, status Srbije kao rizične zemlje do danas nije izmenjen, konstatuje Insajder.