Tema koja je, uz pomračenje sunca, sredinom avgusta 1999. godine bila najzastupljenija u medijima, bio je apel sa Svetovanja episkopa SPC održanom u Patrijarškom dvoru, kada je istaknut zahtev za ostavkama predsednika SRJ i Srbije, Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića.
Crkva je tada otvoreno podržala “sve demokratske i narodoljubive snage u zemlji i njihove zahteve za formiranje prelazne vlade i prevremene izbore, dok od predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji traži da zaustave etničko čišćenje pravoslavnih Srba u južnoj srpskoj pokrajini”.
Izbošenje ovog stava, preneo je Danas, otvorilo je diskusiju u javnosti i podelilo je po pitanju opravdanosti i potrebe mešanja Crkve u politički život Srbije.
Nebojša Čović, tada predstavnik opozicije iz Demokratske alternative prokomentarisao je da se ne može govoriti o uplitanju Crkve u politiku, već o “neizbežnoj potrebi angažovanja Crkve za spas naroda i države”, a Vladan Batić iz Demohrišćanske stranke Srbije ovaj apel ocenio je kao “najveći dobitak na planu demokratskih promena” u zemlji.
Ivica Dačić, tada portparol Socijalističke partije Srbije, zahtev za ostavkama dvojice predsednika doživeo je kao “napad na narod i vernike”, upitavši kako o ostavkama može da sudi organizacija koja ni sama nije reformisana hiljadu godina.
Srpska radikalna stranka, pak, upozorila je da “Crkva nikada nije bila partijska podružnica” i ukazala na “pogubno delovanje pojedinih minornih političkih grupacija, koje na sve načine pokušavaju da izazovu raskole u Crkvi”, zahtevajući blagoslov pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti, čime bi na sebe preuzela odgovornost za predstojeće sukobe i podele u narodu.
Državni mediji reagovali su optužbama “funkcionera božijih” za izazivanje „građanskog rata, nereda, amnestiranje agresije na našu zemlju i destabilizaciju čitave države”, naglasivši da je ovakvo postupanje jedne verske organizacije presedan u istoriji.
Državna novinska agencija tada je prenela da su predstavnici više opozicionih stranaka na sastanku sa tada aktuelnim patrijarhom Pavlom tražili od SPC da se založi za njihove političke interese, navodivši time Crkvu na kršenje Ustava.
“Ustavom Republike Srbije propisano (je) da su verske zajednice odvojene od države, što je tekovina evropske civilizacije još od Francuske revolucije”, prenosili su tada državni mediji.
I aktuelni patrijarh Irinej nedavno je izjavio da ne pripada nijednoj političkoj opciji, ali je, ipak, naglasio da bez jedinstva srpskom narodu nema opstanka.
„Ja ne pripadam nijednoj politici. Želeo bih i molim se Bogu da nema nikakvih podela među nama nego da nam bude jedina politika, jedini pogled i jedini put – dobro našeg naroda“, rekao je patrijarh u vaskršnjem intervjuu ove godine.
Ono što, međutim, razlikuje zvaničan stav SPC prema političkim previranjima u Srbiji nekad i sad, jeste jasno isticanje aktuelnog patrijarha da ne vidi koristi od podsticanja naroda na proteste, te da bi spoljni pritisci trebalo da dovedu do snažnijeg jedinstva naroda u odbrani državnog suvereniteta.
„Socijalni problemi i nezadovoljstvo koje postoji kod nekih slojeva društva ne treba da cepaju narodno biće, posebno imajući u vidu osnivanje još jedne albanske vojske, sprečavanje snabdevanja srpskih ustanova, bolnica, škola i drugog na Kosovu i Metohiji“, rekao je patrijarh.
Naprotiv, predsednik države Aleksandar Vučić, prema njegovom sudu, „junački se bori za državu, narod i Kosovo“, a njegov stav o ovom pitanju istovetan je stavu Sabora.
Patrijarh u javnom obraćanju nije krio ni da se divi Vučićevoj energiji u vođenju teških razgovora van Srbije.
„Ja mu se divim kako to izdržava i molim se Bogu da mu da snage i mudrosti da svoju ulogu predsednika države odigra na najbolji i najkorisniji način“, rekao je patrijarh Irinej.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
