Kako su uklanjani srbizmi iz jezika u NDH 1Mladen Šarčević Foto: Beta/Milan Obradović

U predavanju je navedeno i da su u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca tadašnji jezikoslovci težili da poistovete srpski i hrvatski jezik i da je vlast „nametala srpske riječi i nazivlja“.

Istoričar Aleksandar Todosijević, iz Udruženja za društvenu istoriju Euroklio, kaže za Danas da je ovo pojednostavljeno i tendenciozno tumačenje razvoja jezika naroda koji su se 1918. našli u zajedničkoj državi.

– Ovakvo tumačenje ne ide u prilog kritičkom promišljanju nastanka zajedničke države. Iz ovoga se vidi koliko je gradivo koje se uči iz različitih predmeta povezano. Nastavnik mora odgovorno pristupati interpretaciji gradiva iz zajedničke prošlosti – smatra Todosijević.

I njegov kolega Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, kaže da to što postoji ovakav nastavni sadržaj predstavlja samo po sebi skandal. Navodi da je problematičan i sam način na koji je predstavljena ova tema jer ispod površine izbija glorifikovanje NDH.

– NDH nije nikad predstavljala nikakvu državu niti je postojalo „vrijeme NDH“. Pričom o zaštiti čistote jezika, u stvari se legalizuje i legitimizuje nešto što i po mišljenju velike većine samih Hrvata predstavlja iskonsko zlo. Savremena Hrvatska, makar ona zvanična, odriče bilo kakav državno-pravni kontinuitet sa tom skaradnom tvorevinom i tražiti bilo kakav pozitivan kontekst u tvorevini koja je bila odani Hitlerov saveznik ne samo u ratu već i u izvršavanju monstruoznog „konačnog rešenja“, predstavlja prst u oko svakom iskrenom rodoljubu, Srbinu, Hrvatu, antifašisti… – kaže Jevtić za Danas.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Veljko Brborić ističe za naš list da hrvatska nacionalna manjina ima pravo na svoje posebnosti, ali da govoriti o hrvatskom jeziku u doba NDH nije primereno ni našoj, ni bilo kojoj istoriji.

Komentarišući sporno predavanje na RTV naš sagovornik kaže da je verovatno posredi previd i neopreznost, ali da od toga ne treba praviti skandal „jer je vreme zapaljivo i ljudi samo čekaju da se zbog političke situacije tome pridaje prevelika pažnja“.

– Propust je moguć, treba ga otkloniti i obrazložiti, ali treba biti krajnje suzdržan od teških reči. Jezička politika NDH je sadržaj kojim treba da se bavi nauka, istoričari i jezički stručnjaci. Ali to ne treba da budu nastavni sadržaji za učenike osnovnih škola – poručuje Brborić.

Pojedini mediji prenose da je sporna lekcija o istoriji hrvatskog jezika sastavni deo udžbenika „Hrvatska krijesnica“. Direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović je izjavio da u arhivi Zavoda nije našao odobrenje udžbenika za hrvatski jezik iz 2012. godine u kome je sporna lekcija.

Šarčević: Udžbenik će biti povučen

Ministar prosvete Mladen Šarčević napominje da je odobravanje udžbenika za pripadnike nacionalnih manjina u nadležnosti AP Vojvodine i nadležnog pokrajinskog zavoda.

– Izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima inicirao sam da ministar može da reaguje u ovakvim situacijama. I kada promakne greška nadležnim telima u odobravanju udžbenika ministar može da reaguje i povuče udžbenik sa Kataloga odobrenih udžbenika, što će biti i urađeno. Ovaj udžbenik hrvatskog jezika za 8. razred će biti povučen i od sledeće godine neće biti u školama – rekao je Šarčević.

On kaže da je i ranije bilo sličnih situacija, kada je reč o udžbenicima koji su odobreni pre reforme obrazovanja.

– Odobravani su udžbenici sa neadekvatnim formulacijama pojedinih tema ličnosti – poput janjičara, Nedića, NATO pakta. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, inicirao sam i formiran je sektor koji se bavi predmetima od nacionalnog značaja. I upravo, taj sektor se bavi temama od nacionalnog značaja, kako ne bismo imali ovakve situacije – naveo je ministar.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.