Korona progutala i ne-kovid pacijente 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

Tako se preslikava situacija tokom vanrednog stanja kada je zdravstvena zaštita po više osnova bila uskraćena širokom krugu ljudi, što pokazuju pojedinačna svedočenja pacijenta i malobrojne analize. Pravnici sa kojima je Danas razgovarao upozoravaju pri tome da su mnoga prava građana iz oblasti zdravstvene zaštite suspendovana, a da su posledice toga u nekim slučajevima možda bile i fatalne.

Kako za Danas objašnjava pravnik Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), koji je u saradnji sa timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava analizirao između ostalog i uticaj epidemije na pristup zdravstvenoj zaštiti, jasno je da zdravstveni sistem tokom vanrednog stanja nije funkcionisao tako da pruži potrebnu negu svima.

Pri tome, moguće je da je upravo ograničenost zdravstvene zaštite u nekim slučajevima dovela do smrti pacijenata. Dragiša Ćalić navodi primer žene iz Niša koja se obratila Jukomu pošto nije mogla da zbrine bolesnog supruga ni u jednoj ustanovi, nakon čega je on vrlo brzo preminuo.

Supruga pacijenta iz Niša ispričala je Jukomu da je njen muž bio privremeno primljen u Vojnu bolnicu u Nišu odakle su ga otpustili posle tri dana jer nije vojni osiguranik. On je upućen na KC Niš, ali tamo nije bilo ni lekara ni opreme da bi se adekvatno lečio, nakon čega je ubrzo umro.

– Mi ne možemo da znamo da li bi pacijent preminuo i da je bio hospitalizovan. Međutim, ono što je evidentno jeste da on nije zbrinut u KC Niš jer nije bilo uslova i to je očigledan primer ograničenosti zdravstvene zaštite o kojoj govorimo, navodi Ćalić, podsećajući i na medijske izveštaje o studentu iz Kenije koji je takođe preminuo jer kao ne-kovid pacijent nije dobio adekvatnu negu.

Na drugoj strani, advokatica Marina Mijatović, direktorica Pravnog skenera, organizacije koja se bavi zaštitom prava građana u oblasti zdravlja, kaže da se njenoj organizaciji nisu obraćale porodice koje veruju da su njihovi najbliži preminuli zbog neadekvatnog zbrinjavanja, ali da se javljaju pojedinci koji ni na koji način ne mogu da pristupe zdravstvenom sistemu.

– Ljudi čak ne mogu ni da dobiju osnovne informacije jer im se po ceo dan niko ne javlja na telefon u zdravstvenim ustanovama. Kada im se neko i javi, dobiju odgovor da se ne zna kada određeni lekar radi. Ne možete da ostavite sve ne-kovid pacijente bez usluge. Ako neko sad ima određene tegobe i ako ne dobije negu, on može doći do situacije da postane hitan slučaj, kaže Mijatović. Na pitanje kako komentariše tvrdnje da u ovoj situaciji Srbija prosto nema kapaciteta da zbrine sve kojima je potrebna nega, sagovornica Danasa odgovara da je „devedeset posto sigurna da bi samo bolja organizacija rada poboljšala situaciju“.

– Nama je praktično sada ceo zakon o pravima pacijenata u povredi – ističe Mijatović.

Pored ograničene zdravstvene zaštite i postojeći zakoni koji treba da štite pravo pacijenata bili su na različite načine zaobilaženi donošenjem uredbi tokom vanrednog stanja u kojima je navođeno da se određeni članovi ne moraju poštovati. Tako je Uredba o zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja propisala da se u Srbiji mogu koristiti i sredstva koja nisu proizvedena uz primenu propisanih standarda, čime su zaobiđena bar tri propisa koja regulišu ovu oblast, uključujući i Zakon o lekovima.

– Mi imamo odgovarajući zakonski okvir koji je postojao pre vanrednog stanja. Međutim, tokom vanrednog stanja donošene su uredbe koje su suštinski govorili da ono što piše u zakonu ne mora da se poštuje. Situacije kao što je epidemija dozvoljavaju po zakonu odstupanja, i dozvoljava donošenje ovakvih uredbi. I mi ne tvrdimo da je bilo šta od donetih uredbi protivno zakonu, ali ono što je evidentno jeste da je donošenjem tih uredbi pravo građana u određenim segmentima bilo ograničeno – naglašava Ćalić.

Pravne mogućnosti

Prema rečima pravnika građani koji smatraju da su im povređena prava u oblasti zdravstvene zaštite ispred sebe imaju nekoliko mogućnosti. Oni mogu da se obrate inspekciji Ministarstva zdravlja i Lekarskoj komori, a mogu i da pokrenu krivični postupak. Marina Mijatović ipak dodaje da nije sigurna kakav će epilog takvih krivičnih prijava biti i da one u određenim situacijama lako bivaju odbačene.

Preporučena i obavezna imunizacija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana najavio je da će vakcinu protiv gripa morati da primi dva miliona ljudi na jesen kako bi se izbegao sudar ovog oboljenja i korone čiji se još veći nalet očekuje na jesen. Prema novom pravilniku o obaveznoj i preporučenoj vakcinaciji, koji je donet u junu a koji je znatno proširio obuhvat ljudi za koje je vakcina postala obavezna, vakcinu treba da prime građani stariji od 65 godina. Pored njih obaveznom imunizacijom obuhvaćene su i trudnice i osobe sa hroničnim oboljenjima. Istovremeno, vakcina protiv gripa deo je obaveze za osobe koje žive ili su zaposlene u kolektivnim smeštajima ako tako nalaže epidemiološka situacija. Pored novog pravilnika i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti promenjen je tako da je kazna za one koji odbiju vakcinu od 50.000 do 150.000 dinara. Advokatica Marina Mijatović kaže da osim novčane kazne ne postoji način na koji bi građani mogli biti sankcionisani zbog odbijanja imunizacije a da se nikako ne može reći da neko može da prisili bilo koga da primi vakcinu. Ona objašnjava da pola zemalja Evrope vakcine vodi kao preporučene i da je primećeno da tamo gde su vakcine preporučene a ne obavezne, kao što je to slučaj u skandinavskim zemljama, obuhvat imunizacijom je mnogo veći. Kao veoma pozitivan primer ona navodi Nemačku u kojoj građani mogu da se u potpunosti informišu o svemu što ih o vakcinama zanima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.