Lako do petica u osmom razredu 1Foto: Aleksandar Veljković

Na takav zaključak ukazuje i najnoviji izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o realizaciji poslednje male mature, ali i raniji podaci iz spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada škola, po kojima je u samo 40 odsto škola ostvaren standard koji se odnosi na kvalitet ocenjivanja.

A evo šta kaže statistika.

Oko 40 odsto prošlogodišnjih malih maturanata je osmi razred završilo sa odličnim uspehom, a svaki peti sa peticama iz svih predmeta. Pored toga, mali broj učenika se nalazi neposredno ispod granice vrlodobrog i odličnog uspeha (prosek 3,3 i 3,4 odnosno 4,3 i 4,4), ali ih je mnogo više sa prosekom 3,5 i 4,5.

Prosečan opšti uspeh u osmom razredu za ovu generaciju iznosi čak 4,05.

Iz osmoletke je sa diplomom „Vuk Karadžić“ lane izašlo 13,4 odsto đaka.

Dakle, svaki sedmi učenik u generaciji se izdvaja kao izuzetan, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu.

U nekim školskim upravama beleži se još veći broj vukovaca – u Leskovcu je to svaki peti đak, u Nišu i Jagodini ih ima 16,3 odsto.

Na osnovu ovih, ali i podatka da veliki broj učenika ima petice iz predmeta koji su bili testirani na završnom ispitu (pre svega iz biologije, geografije i istorije), očekivalo bi se da rezultati na maloj maturi budu bolji.

Statistika, međutim, pokazuje da je prosečno postignuće na testu iz srpskog jezika bilo 11,92, iz matematike 10,46, a na kombinovanom 11, od mogućih 20 bodova.

Ispitivanjem povezanosti školskih ocena i rezultata na maturi, utvrđeno je da postoji trend rasta postignuća u skladu sa ocenom iz datog predmeta, ali stručnjaci kažu da se očekivalo da ta korelacija bude viša.

Došlo se i do zaključka da su kriterijumi za školsku ocenu prilično varijabilni i da postoji razmimoilaženje u zahtevima koje različite škole postavljaju pred učenike za dobijanje iste ocene.

U prilog svemu ovome govore podaci da učenici sa istom ocenom imaju neujednačene rezultate na maloj maturi, kao i da đaci sa različitim ocenama pokazuju isto znanje na završnom ispitu.

To praktično znači da đak koji ima dvojku može da „dobaci“ do republičkog proseka na testu, i da, recimo, učenik sa trojkom u nekoj školi postiže isti rezultat na maturi kao njegov vršnjak koji u drugoj osmoletki ima peticu.

Stručnjaci ukazuju da nejednaki kriterijumi ocenjivanja dovode u pitanje pravičnost selekcije učenika pri upisu u srednju školu, te da to u najnepovoljniji položaj stavlja đake koji ostvaruju visoka postignuća, a pohađaju škole sa visokim kriterijumima ocenjivanja.

„Narušavanje principa pravičnosti u ocenjivanju, pored direktnih posledica koje izaziva, učenicima indirektno šalje vrednosno negativnu poruku, pri čemu vaspitna uloga škole može da izgubi na značaju. Ujedno, ovakav način ocenjivanja onemogućava razlikovanje škola i nastavnika koji svoj posao rade savesno i odgovorno od onih koji to ne čine“, piše u Zavodovoj analizi.

U prilog tome da školske ocene ne odražavaju uvek znanje, svedoči i nalaz kako su vukovci uradili malu maturu. Postignuće vukovaca na sva tri testa je, kao što je bilo očekivano, više u odnosu na republički prosek. Međutim, i ovde je primećeno da se rezultati vukovaca na završnom ispitu veoma razlikuju, ne samo unutar okruga, već i na različitim testovima, a treba imati u vidu da su ova deca iz svih predmeta tokom celokupnog školovanja imala petice.

Takođe, u pojedinim okruzima je ne tako mali broj vukovaca imao ispodprosečna postignuća. Recimo, na testu iz srpskog čak 13 odsto vukovaca u Kosovskom i Kosovsko-pomoravskom okrugu ostvarilo je rezultat ispod republičkog proseka. Svaki peti vukovac u Kosovskom i skoro svaki sedmi u Borskom okrugu nije uspeo da „dobaci“ do proseka Republike na testu iz matematike.

Obučiti nastavnike

Stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ukazali su i na neke objektivne okolnosti koje su uticale na gore pomenute nalaze. Tako se, između ostalog, ističe da je završna godina školovanja kada se polaže matura specifična situacija i za nastavnike i za đake, te da je jedan od faktora koji može uticati na uspeh učenika povećana motivacija za učenje nego u prethodnim razredima. Ukazuju i da su ocene u velikoj meri pokazatelj uspeha na testovima znanja, ali da se ne može očekivati potpuna povezanost. Jer školsko ocenjivanje je, objašnjavaju, kontinuirani proces formativnog i sumativnog praćenja i procene učeničkog postignuća, ali se izražava jednom brojčanom ocenom. S druge strane, rezultati završnog ispita oslikavaju učeničko znanje u nekoliko segmenata gradiva, ostvareno u izolovanoj situaciji. Ipak, struka konstatuje da kvalitet ocenjivanja u školi treba poboljšati, između ostalog i kroz obuke nastavnike za primenu Pravilnika o ocenjivanju, kako bi ono bilo pouzdanije i objektivnije.