Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri (FOTO) 1Foto:B. Bačić

I dok su se nekada ljudi zbog sentimentalne vrednosti svojih uređaja poput televizora ili bakinog šporeta, teško odvajali od njih, danas u trci sa vremenom, ali i kratkim rokom garancije, to rade mnogo lakše i češće.

Danas u Srbiji postoji čistav sistem reciklažnih centara mesta gde se dovodi stari neupotrebljivi kućni uređaji, a jedan od njih je Božić i sinovi koji se nalazi u Omoljici kraj Pančeva.

Prema rečima Dragana Kokanovića, direktora logistike i transporta u ovom centru ozbiljan sistem reciklaže u Srbiji je počeo da se primenjuje pre 15 godina, a u Evropi nekoliko decenija ranije.

Koliko se vremena menjaju i odnos prema nekim stvarima najbolje može ilustrovati primer našeg sagovornika.

Prema njegovim sećanjima sedamdesetih i osamdesetih godina stari televizor u njihovoj kući takozvani “buretaš” je koštao tadašnjih hiljadu maraka, a kada je prestao sa radom bilo je nazamislivo da nešto što je toliko koštalo bude tek tako bačeno.

“Čuvan je kao dragocenost u kući u nekom kutku, misleći da će možda nekad i zatrebati”, priča naš sagovornik.

Da sagovornik Danasa i njegova porodica nisu usamljen slučaj najbolji govori primer i reciklažnog centra gde i dan danas nakon više decenija od kada se takvi televizori ne proizvode, u reciklažno dvorište stižu i “buretaši”.

Sentimentalna vrednost nije jedini razlog zbog čega su se nekada mnogi teže odlučivali za “bacanje” već i nepostojanje reciklažnih centara.

“Današnji sistem reciklaže ide po ubrzanom ritmu, uređaji imaju najčešće garanciju od dve do pet godina. Tako da je nezamislivo da se u kući čuva nešto više od deset godina”, priča naš sagovornik.

A šta sve danas ljudi bacaju iz svojih kuća?

Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri (FOTO) 2

U BiS reciklažnom centru koji se nalazi u Omoljici kraj Pančeva, kažu da se danas u ovom centru preuzima sve od velikih kućnih aparata poput frižidera, bojlera, veš mašina, do onih manjih poput mikrotalasnih pećnica, sijalica ali i onih specifičnih poput sistema za nadzor.

Kako ističu kad neki kućni uređaj prestane da se koristi vreme je za bacanje, a ne držanje u raznim delovima stana ili garaži jer sadrže opasne materije.

Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri (FOTO) 3
Foto: B.Č.B.

Mašina koja reciklira frižider za minut

Svaki opasan otpad je priča za sebe. Reciklaža se može obavljati na mašinama vrednim milione ali postoji otpad čija reciklaža može da se obavi samo ručno poput TV-a i i kompjutera.

Veoma je stroga procedura evidencije otpada i opasan otpad završava ili kod ovlašćenih firmi ili su ilegalne tokove a deo završava na smetlištima.

Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri (FOTO) 4
Foto:B.Č.B:

Osnovni proces koji se odvija kad odbačeni kućni uređaj odnosno elektronski otpad stigne u reciklažni centar je razdvajanje opasnih delova od onih koji se mogu koristiti ponovo.

Za reciklažu rashladnih uređaja u BIS postoji mini fabrika koja uspeva da za nekoliko desetina sekundi reciklira jedan frižider.

U ovom procesu prvo se odvajaju opasne materije kao što su kompresorsko ulje i freon.

Nakon toga kompletan uređaj ide na automatsku reciklažu iz kojeg se dobija lim, plastika, pur pena, obojeni metali koji se kasnije koriste kao repro materjial za novi proces proizvodnje kao na primer što se pur pena može iskoristiti i kao pomoćni energent u cementarama.

Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri (FOTO) 5
foto: B.Č.B.

Na ovim prostorima BiS jedini ima postrojenje za reciklažu sijalica, a razlog zato je vrlo prozaičan, niko ne želi da se bavi sijalicama jer se dobijaju opasne materije I komponente male vrednosti.

Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri (FOTO) 6
Foto:B.Č.B.

Na reciklažu najčešće pristižu fluo cevi iz kojih se izdavaja fosorni prah, živina para i stakleni krš.

Polovina elektronskog otpada ostaje neiskorišćeno

Danas za razliku od prošlih vremena građani imaju mnogo veću svest o reciklaži.

Prema rečima našeg sagovornika trenutno se u Srbiji na godišnjem nivou reciklira 30 do 40.000 tona elektronskog otpada, a prema nezvaničnim procenama električni otpad koji bi mogao da se reciklira iznosi preko100.000 tona što bi značilo da i dalje polovina električnog otpada odlazi u ilegalne tokove

Reciklažni centar Božić i sinovi preuzima otpad sa teritorije cele Srbije, sa organizovanjem pojedinacnih akcija po lokalnim mestima.

Ipak nemoguće je da reciklažni centar brine o preuzimanju svog električnog otpada tako da u sistemu reciklaže značajnu ulogu dobija i grupa registrovanih sakupljača električnog otpada, koji opet na kraju završi u reciklažnom centru.

Štampane ploče za Singapur

Štampane ploče koje su mozak svakog uređaja nakon reciklaže u BiS-u, završavaju u dalekom Singapuru. U ovoj azijskoj zemlji se nalaze najveći ponovni proizvođači tih komponenti, a u velikom reciklažnom centru u Singapuru se radi finalna reciklaža pri kojoj se iz ploča razdavaju plemeniti metali.

Tekst je deo projekta „Odlaganje elektronskog otpada“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

Povezani tekstovi:

Šta je elektronski i električni otpad?

Gde adekvatno odložiti električni i elektronski otpad

Elizabet Paunović, konsultantkinja SZO za životnu i radnu sredinu i zdravlje, govori za Danas zašto je električni i elektronski otpad opasan

Čak 41 odsto građana elektronski otpad baca u kontejner

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.