Miriše na štrajk u zdravstvu 1Foto: Sindikat

Kako kaže, postoji „200 razloga“ za nezadovoljstvo, a da li će ove godine dođi do obustave rada zavisi od odluke glavnog odbora sindikata koji će krajem januara imati sednicu. Sa doktorom Panićem, koji radi kao anesteziolog u bolnici u Kraljevu, razgovarali smo o reformama zdravstvenog sistema, uslovima rada, manjku medicinskog osoblja, privatizaciji zdravstva.

* Na konferenciji za medije koju ste organizovali krajem prošle godine govorili ste o egzodusu lekara. Koliko nam nedostaje lekara i sestara?

– Ako uzmemo da pet odsto zaposlenih ode u penziju godišnje, pa još tome dodate 700 do 900 lekara koji idu u inostranstvo, vidite da smo desetkovani iz godine u godinu. Nama nedostaje oko tri do četiri hiljade lekara i sedam hiljada medicinskih sestara. Podjednako alarmantno je to što je pomoćno osoblje na nezi pacijenata u manjku. Širom Srbije na intenzivnim negama imamo jednog zaposlenog koji je u isto vreme i čistačica i neko ko brine o pacijentu u šok sobi. Pa tako ta osoba nakon što očisti toalet, uđe u šok sobu i priđe pacijentu da bi prosula recimo urin. Zato imamo mnogo intrahospitalnih infekcija, zato trošimo skupe antibiotike, a rešenje je jednostavno – zaposliti još jednog nemedicinskog radnika.

* Kako se zdravstvo održava sa tolikim manjkom?

– Sada imamo preveliki broj pregleda po lekaru pa on ne može da pregleda ljude kako treba. Primamo duplo veći broj pacijenata nego što nam sleduje. U ambulanti umesto da imate do 35 pacijenata koliko zakon propisuje, vi imate po 60, 70 nekad i 100. I ne smete da napustite radno mesto dok ih sve ne pregledate jer to kaže zakon. Zato se iz opšte prakse pacijenti prelivaju u hitnu pa umesto da hitna bude skoncentrisana da spašava živote, nama se sad hitna pretvara u opštu praksu.

* Najavljena su nova zapošljavanja u zdravstvu. Između ostalog dat je posao za 100 mladih lekara, najboljih studenata Medicinskog fakulteta.

– A mi pitamo da li je iko video konkurs po kome su ti ljudi zaposleni. Nigde nema konkursa. Postoje kriterijumi po kojima se neko zapošljava. Po zdravstvenim ustanovama zapošljavaju se ljudi koji nikakve veze sa zdravstvom nemaju. Bolnice su prenatrpali administrativnim radnicima a u Subotici su recimo zaposlili Branka Raduna kao IT tehničara. Kada bi se pogledala struktura zaposlenih po zdravstvenim ustanovama, što je podatak koji je gotovo nemoguće dobiti, videlo bi se koliko ima lažnih radnih mesta. To je neracionalno. Uz sve to država gura ljude da odu odavde. Vi imate program Nacionalne službe za zapošljavanje koji pomaže odlazak medicinskog osoblja u Nemačku.

* Ako biste pokrenuli štrajk, šta bi bili vaši osnovni zahtevi?

– Odavno postoji zahtev za smenu ministra Lončara koji smo više puta slali i premijerki, a odgovor nismo nikad dobili. Naš drugi zahtev bi bio da se uradi jedna nacionalna strategija očuvanja i razvoja zdravstvenog sistema onako kako ga građani pamte. Dakle govorim o solidarnom načinu osiguranja koji garantuje svima zdravstvenu zaštitu. Državni i privatni sistem treba da bude jedinstven zdravstveni sistem u kome će funkcionisati isti informacioni sistem, i gde sve biti finansirano od strane RFZO-a. I kao poslednji zahtev postavili bismo pitanje plata.

* Ima li para za to? Često se kaže da zdravstvo koje sada imamo nije održivo jer suviše košta.

– Novca ima samo je pitanje kako se troši. Od tendera do donacija treba rasvetliti gde novac opredeljen za zdravstvo završava. Podjednako važno pitanje je u šta mi ulažemo. Radi se na izgradnji zgrada i kupovanju opreme. Dakle ulaže se u ono što kasnije može da se privatizuje. Jer to je put kojim se krenulo. Građani sve više novca iz svog džepa izdvajaju za lečenje. Od laboratorijskih analiza, koje rade privatno jer u državnim ustanovama nema reagenasa, do pregleda jer ne mogu da dođu do specijaliste. Ovde postoji svest da će se poslednji dinar dati za bolesnog člana porodice. Građani dobro znaju da li je tačna propaganda ministarstva o uslovima u državnim ustanovama. Da li nema redova pred laboratorijom, da li nema lista čekanja za operacije, da li u svakoj ustanovi ima dovoljno lekova i šta im se na kraju krajeva podeli kada dobiju hranu u bolnici.

Zahtevi Novog sindikata ne koriste celom zdravstvu

* Novi sindikat krajem godine je organizovao štrajk upozorenja u Kliničkom centru Srbije, nakon toga su počeli pregovori i za sada izgleda da idu u smeru koji sindikat želi.

– Mi smo podržali taj štrajk jednim pismom. Međutim, mi nismo taj štrajk pred KCS-om i fizički podržali jer smatramo da zahtevi koje je postavio Novi sindikat nisu zahtevi koji mogu da oporave celo zdravstvo. Traženo je između ostalog i da se zaposli pomoćno osoblje. Nemamo ništa protiv toga, ali postoje i drugi ozbiljniji manjkovi kadra. Sada Ministarstvo najavljuje zapošljavanje 800 servira. Nama ne treba toliki broj servira. Nama trebaju lekari, sestre, pomoćno osoblje.

close
Miriše na štrajk u zdravstvu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.