Foto: N1

Obrazlažući ovu odluku, predsedica sudskog veća Maja Ilić je istakla da je stariji Mišković imao „najviše uticaja na poslovanje firmi svoga sina“.

Marko Mišković je za krivično delo utaje poreza dobio godinu dana kućnog pritvora. Međutim, kako mu je u kaznu uračunato vreme koje je proveo u pritvoru, mlađi Mišković je faktički već izdržao kaznu.

On će morati da plati osam milona dinara kazne, ali i 320 miliona dinara koje je utajio.

Zbog pomaganja Marku Miškoviću, Živojin Pavlović i Jadranka Bardić su osuđeni na osam, odnosno šest meseci kućnog pritvora.

Milo Đurašković, vlasnik Nibens grupe osuđen je na četiri godine i tri meseca zatvora zbog utaje poreza i zloupotrebe putarskih preduzeća. Još šest osoba osuđeno je zbog izvlačenja novca iz putarskih preduzeća, a zbirno su dobili dvanest i po godina zatvora.

Odbrana je najavila ulaganje žalbe na odluku.

Krivim je proglašen i vlasnik Nibens korporacije Milo Đurašković. Odluka o krivici je doneta većinom glasova.

Kako javlja reporter N1, veliki broj novinara došao je na izricanje presude. Miroslav Mišković nije došao u sud, za razliku od njegovog sina Marka i Đuraškovića.

Podsetimo, Apelacioni sud je prihvatio oslobađajući deo prvostepene presude za malverzacije sa putarskim preduzećima radi izvlačenja protivpravne finansijske koristi, što je bio centralni deo optužnice, i naložio ponovno suđenje za deo presude kojim su osuđeni za utaju poreza.

Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je u završnoj reči da sud osudi Miroslava Miškovića na pet godina zatvora, na koliko mu je izrečena kazna na prvobitnom suđenju, a njegovog sina Marka na četiri godine, pola godine više nego što je prethodno presuđeno.

I u ponovljenom suđenju Miroslav Mišković je naveo da je za njega „porez svetinja“ i da je Delta samo u godini koja se pominje u optužnici platila državi 100 puta veći porez od iznosa za koji se tereti da je utajen.

Odbrana je ponovo zatražila oslobađajuću presudu i istakla da će ona biti mera „nezavisnosti pravosuđa“.

Sudsko veće je osudilo strože Miroslava Miškovića nego njegovog sina, iako je kvalifikovan u optužnici kao pomagač, jer je on „osmislio krivično delo i bio taj koji se za sve pitao“, a ne Marko Mišković kojeg je, tvrdi Veće, savetovao kako da izbegne plaćanje poreza.

Tužilaštvo tvrdi da je Miroslav Mišković savetovao sina kako da njegova firma Mera Investment B.V. Fund, sa Holandskih Antila, ranije kupljene akcije Preduzeća za puteve Niš unese u firmu Mera invest, registrovanu u Srbiji, a zatim ih proda Nibens korporaciji, tako da se pri transakciji izbegne plaćanje poreza.

Obojici je presudom naloženo da plate po osam miliona dinara, a Marku Miškoviću da njegova firma uplati 320 miliona dinara u budžet države, jer tužilaštvo tvrdi da je toliki iznos utajenog poreza.

Apelacioni sud je, između ostalog, ocenio da osuđujući deo presude sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i naveo da prvostepeni sud nije „jasno i nesumnjivo“ naveo kojim je to savetima Miroslav Mišković pomogao svom sinu da utaji porez imajući u vidu njegovu i odbranu saoptuženih u konkretnom poslovanju.

U ovom postupku na sedam godina zatvora osuđen je i vlasnik Nibens korporacije Milo Đurašković zbog utaje poreza i zbog toga što je oštetio Fabriku maziva iz Kruševca (FAM) u korist svoje Šer korporacije, a tužilaštvo je u ponovljenom postupku zatražilo kaznu od deset godina i plaćanje deset miliona dinara.

Miroslav Mišković je uhapšen krajem 2012. godine, u pritvoru je proveo sedam mesec, a određeno mu je jemstvo, najveće ikad izrečeno u Srbiji, od 12 miliona evra kao garancija da će prisustvovati sudjenjima.

U zvaničnoj biografiji piše da je Mišković od Delta Holdinga stvorio najveću kompaniju u Srbiji što je „po ukupnom prihodu potvrđeno 2009. kada je zapošljavao 25.000 ljudi i ostvarivao deset odsto bruto domaćeg proizvoda u Srbiji“.

Povezani tekstovi