Organizatori Parade ponosa su upravo nju odabrali za kumu ovogodišnje manifestacije, na šta je ona veoma ponosna.

* Koliko se atmosfera u društvu promenila od prve, neslavne Parade ponosa 2001. godine, do danas?

– Svakako da je napredak učinjen time što neće biti prolivena ničija krv na ulicama Beograda, ali od tada je prošlo 17 godina i red je da se prizna da ovo društvo ni posle toliko vremena nije daleko odmaklo od onog „neka se vole, ali u svoja četiri zida“. Mi i dalje vrlo srčano mrzimo i pedere i Hrvate, nema tog Prajda koji će tu mržnju da promeni. Ovo društvo mora da se suoči sa svojim strahovima, sa svojom odgovornošću. Jedino tako mržnju može da zameni poštovanje – ne morate nikog da volite, ali morate da ga poštujete, kako njega, tako i njegova prava i slobode.

* Ko, odnosno šta, najviše ugrožava pripadnike LGBT populacije i ometa ih u ostvarivanju njihovih prava?

– Mislim da je ceo sistem odgovoran. Ne možete stalno da se krijete iza floskula o Ustavu i zakonima, a da se isti krše na svakom koraku – od parlamenta koji ih donosi, do institucija koje bi trebalo da ga primenjuju. Ako ste LGBT, vi ste diskriminisani pred pravosudnim sistemom ove zemlje, obrazovnim i zdravstvenim. Vama se tako otvoreno kaže da niste jednaki. To je nedopustivo i protiv toga ću se uvek boriti.

* Da li je premijerka Ana Brnabić ispunila očekivanja zajednice, s obzirom da je na početku mandata rekla da će se boriti za interese LGBT populacije?

– Ne znam da li je premijerka ispunila njihova očekivanja, to je pitanje za ljude iz LGBT organizacija. Moja očekivanja nisu ispunjena jer su bila usmerena upravo ka tome da će biti sprečena diskriminacija naših sugrađana, utvrđena odgovornost za to i da će odgovorni biti kažnjeni. Kada je jedan od partnera u istopolnim zajednicama bolestan, ovaj drugi nema pravo da ga posećuje u bolnici pod istim uslovima koji važe za strejt partnerstva. Isto imate u slučaju smrti jednog od njih – Srbija te partnere ne prepoznaje kao naslednike bilo kakve imovine ili prava. Sad recite vi meni, ko se tu i kako bori za interese LGBT populacije?

* Kako komentarišeš to što se u javnom diskursu, pa i u Skupštini Srbije, još uvek pripadnici gej populacije nazivaju pogrdnim imenima? Može li se i kako tome stati na put?

– Ne znam šta se to svi toliko iznenađuju kada Aleksandru Martinoviću prirodno iz duše izađe sve ono što o gej zajednici misli – čovek u to iskreno veruje. To nije deo političkog programa pa da se nabuba, kao priča o EU integracijama, što kao papagaji ponavljaju. Kada mrzite, to ne može da se sakrije, to ste vi i to je deo vaših iskrenih uverenja. To što je „Ana tu“, Srbija koju predstavlja Martinović niti čuje niti vidi. Oni se prave da to razumeju, jer im je rečeno da tako treba. A svi će da ćute kao što ćute na gaženje vladavine prava, na medijske neslobode, na diskriminaciju, mizoginiju. Moja jedina dilema je do kada će da ćute.

Iznenađena pozivom

Kako se osećate kao kuma Prajda i da li vas je iznenadio poziv?

„Mislila sam da je Goran Miletić greškom meni poslao poruku – takva količina iznenađenja je pratila saznanje da ću biti kuma. Trenutno mi je najveća drama kako ću taj govor da održim, ali kaže Miletić da to nije ništa strašno“, kaže Suzana Trninić.