Nemoguća provera valjanosti ulaganja

Od 1. aprila Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) počinju da proizvode Sinofarmovu vakcinu. On je dodao da će se tu najpre pakovati, ali onda i proizvoditi kineska vakcina, što bi bila druga fabrika posle dogovora o proizvodnji ruskog Sputnjika V u Srbiji. „Mi smo ovim spasili našu zemlju“, rekao je Vučić tom prilikom kao i da „mnogo snage time dobijamo“.

„Ovim dogovorom koji sam postigao sa šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom, rekao je Vučić, idemo u brzu i najbržu izgradnju novih kapaciteta, da ni iz čega, napravimo fabriku i da najkasnije 15. oktobra počne proizvodnja vakcina“, naveo je Vučić.

Ekonomista Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, pita se zašto su u dogovor uključeni UAE, kada je prvobitno rečeno da su Kinezi spremni da nam omoguće da proizvodimo vakcine.

– Mešanje Emirata može samo da poveća cenu proizvodnje, a za sada nije jasna ni njihova uloga u celom procesu. Može se dogoditi da ćemo to ustupiti Emiratima da oni rade a da bude samo proizvedeno u Srbiji, što je šteta. Bolje da smo se mi zadužili i sami sve uradili. Uvek dobijamo neke neobične i polovične informacije. Kod nas je ogromna šteta netransparentnost postupanja vlasti u oblasti javnih finansija, kao da su to njihovi novci, komentariše Kovačević.

Verovatno će, smatra on, ovakav posao ići dalje preko međudržavnog sporazuma, što je dalja šteta, jer taj sporazum i inače ima dosta odredbi na našu štetu.

– U tom dolkumentu piše da se mnoge odredbe naših zakona ne primenjuju. Siguran sam da će ti pogoršati uslove za nas, da napravimo fabriku za svoju proizvodnju vakcina. Pretpostavljam da je predsednik otišao da traži novac, a dobio drugačiji predlog. I onda će to biti kao sa Etihadom, sa poljoprivredom, sa svim drugim projektima. Jer smo bazu za ekonomske ugovore sa Emiratima već pokvarili državnim sporazumom. I omogućili im izuzetke od našeg pravnog sistema, zaključuje Kovačević.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija takođe smatra da gotovo izvesno možemo da očekujemo da će čitav aranžman biti izveden bez primene domaćih zakona, a na osnovu međudržavnog sporazuma.

– Imamo brojna iskustva gde je Srbija poslovala sa firmama iz ovih zemalja i da nije primenjivala naše zakone, gde nije poštovala propise već dogovore, a gde su međudržavni sporazumi uzimani kao glavni osnov. Nema informacija da se može zaključiti čak i o kojoj vrsti posla je reč. Da li je reč o situaciji gde država Srbija ustupa neko građevinsko zemljište, a investitor iz inostranstva gradi za svoj račun, nešto što će biti u njegovom vlasništvu, ili je reč o nekom vidu poslovanja gde bi država davala i subvencije za neko ulaganje, kaže Nenadić za Danas. On napominje da se u ovom trenutku čini da je proizvodnja vakcina dobar posao, te da bi možda i bilo opravdano sa ekonomske strane da se u njega ulaže.

– Problem je, međutim, što je to najčešće nemoguće proveriti jer veliki deo ugovora koji se zaključe pod okriljem nekih državnih sporazuma ostane nedostupan javnosti. Tu nisu bitni samo ugovori već i prateće analize, da li je reč o isplativom poslu, da li ima rizika, i slično. zaključuje Nenadić.

Javno-privatno partnerstvo

Jedna od varijanti bi mogla da bude formiranje nekog zajedničkog preduzeća države i firme iz inostranstva, neka forma javno-privatnog partnerstva. Za sada nemamo nikakvog osnova da zaključimo šta je po sredi, a možda ni čitav aranžman nije ni dogovoren još do tog nivoa detaljnosti, kaže Nenadić za Danas.