Neplaćeni rad i dalje na teretu žena

Nisu bile usmeravane ka visokom obrazovanju i karijeri, ka ostvarivanju političkih prava, niti su učene da budu nezavisne i da samostalno uređuju svoje živote. A većinom nisu bile ni svesne svoje anksioznosti, depresije i koliko je pomirenost sa ispraznom svakodnevicom nepodnošljiva.

„Problem je godinama bio neizgovoren, gotovo zakopan u umovima američkih žena“, opisivala je novinarka i aktivistkinja Beti Fridan američke domaćice krajem 50-ih godina.

Svojim istraživanjem uzroka nezadovoljstva žena, objavljenim u knjizi Mistika žene, Beti Fridan je osvetlila ovaj problem i podstakla debatu o ulogama žena u javnom i privatnom životu. Ove rasprave su na talasima feminističke i političke borbe za emancipaciju dale vetar u leđa ženama da preuzmu odgovornost za sopstvene živote, da u narednim decenijama osvajaju javni prostor i u svojim zajednicama prave bolje mesto za život. One se danas obrazuju, zapošljavaju i ostvaruju kroz javne društvene uloge gotovo ravnopravno sa muškarcima.

Potpuna rodna jednakost u javnoj sferi izostaje dobrim delom zbog još uvek jake veze za dom i porodicu, gde je obavljanje kućnih poslova i briga o deci i dalje isključivo na teretu žena. Iako danas muškarci preuzimaju deo kućnih obaveza, poslednja istraživanja nam pokazuju da ove obaveze znatno više vremena oduzimaju ženama. Ovako nejednaka raspodela poslova čini žene preopterećenim, jer su angažovane na plaćenom koliko i na neplaćenom radu, što nadalje utiče na osećaj nezadovoljstva među supružnicima.

Prema istraživanju koje je sprovela kompanija IKEA, u saradnji s agencijom Ipsos, žene rade teže kućne poslove, dok su muškarci većinom usredsređeni na manje popravke i menjanje sijalica. Svega 5 odsto muškaraca, naspram 84 odsto žena, izjavilo je da je peglanje isključivo njihov posao.

„Poslovi koje uobičajeno obavljaju muškarci kao što su kontaktiranje sa majstorima, plaćanje računa, obavljanje manjih popravki i menjanje sijalica mogu se meriti minutima, dok su poslovi oko kuvanja, čišćenja kuće, pranja i peglanja višečasovno zahtevni. Ovako neravnomerno raspoređeni kućni poslovi čine da partneri, ne samo što ne rade neke poslove zajedno, već su vremenski razdvojeni. Često iz toga proizilazi doživljaj nepravde i nerazumevanja, što izaziva nezadovoljstvo i lošu međusobnu emotivnu klimu“, kaže za Danas profesorka Nevena Čalovska Hercog, generalna sekretarka Evropske asocijacije za porodičnu terapiju i Saveza društva psihoteraputa Srbije.

Doživljaj neravnopravnosti u partnerskom odnosu narušava emocionalnu ravnotežu. Profesorka Čalovska Hercog navodi da se partnerska kriza može razviti na terenu neravnopravnosti posebno kada ne postoji mogućnost razgovora, dogovora i zajedničkog donošenja odluka.

„I u komplementarnim partnerskim odnosima koji uvažavaju razlike u individualnim sposobnostima, sklonostima kao i simetričnim partnerskim odnosima koji se baziraju na ravnopravnosti koja briše individualne razlike, proces dogovora, razgovora, empatije, uvažavanja i zajedničkog odlučivanja rešava krize i doprinosi osećaju privrženosti i bliskosti“, kaže naša sagovornica.

Tendencija napuštanja stereotipno programiranih rodnih uloga vidljiva je danas u urbanim sredinama, smatra profesorka, kod mlađih ljudi sa višim stepenom obrazovanja, a isto kažu i rezultati istraživanja – da neravnopravnost raste sa starosnom dobi žena, pa tako mlađe žene kuvaju i peglaju znatno manje nego starije.

Ova pomeranja iz tradicionalnih okvira odvijaju se i zahvaljujući raznim kampanjama nevladinih organizacija i javnim politikama državnih institucija. Problem ipak ostaje na tržištu rada, koji svojom organizacijom ne izlazi u susret potrebama porodice, niti ima u vidu preopterećenost žena, koje se posledično potiskuju nazad u sferu privatnog.

Teoretičarke druge polovine prošlog veka uviđale su da je kapitalizam taj koji upravlja neplaćenim radom domaćice, jer se na njenim leđima ostvarivala produktivnost radnika. Takav pristup današnjim poslodavcima ne bi trebalo da je u interesu pre svega zbog benefita koje im donosi ženska radna snaga, ali i zbog činjenice da se one neće lako povlačiti iz javnog prostora koji su teško i dugo osvajale. Pojedine kompanije danas postaju svesne ovih društvenih tendencija i ostvarivanje rodne jednakosti na tržištu rada smatraju korisnim za svoje poslovanje. Kompanija IKEA, na primer, ciljano podstiče veće učešće žena na pozicijama odlučivanja i u tom pogledu deluje ne samo u svom radnom okruženju već i na nivou šire zajednice kroz različite projekte i kampanje.

„Mi u kompaniji IKEA rodnu ravnopravnost vidimo kao osnovno ljudsko pravo, pa tako i pristupamo ovim osetljivim i veoma važnim temama –  sa konačnim ciljem potpuno ravnopravnog društva. Benefiti ovakvog pristupa već su vidljivi kroz poslovanje naše kompanije, odnosno pozitivan uticaj koji ovakva politika ima na sam proces zapošljavanja i mogućnosti kreiranja zdravog, jednakog odnosa na radnom mestu“, kaže Strahinja Urošević, direktor tržišta IKEA Srbija.

IKEA stvara ravnopravno radno okruženje uvođenjem posebnih programa za zaposlene, kao što je mesec dana plaćenog odsustva za tate. To je vreme koje tate mogu provesti sa svojom bebom čim se njihove partnerke vrate na posao. Na taj način ova kompanija zalazi i u domen privatnog kao osnovi za društvenu jednakost. 

„Stimulišemo naše tate da uzimaju roditeljsko odsustvo, pružajući im na taj način priliku da učestvuju u ranom razvoju dece. S druge strane, mamama obezbeđujemo dodatnu fleksibilnost kada se posle odsustva vrate na posao, kako bi se bez osećaja pritiska vratile svojim poslovnim obavezama“, ističe Urošević.

Iako se ovakva politika možda i dalje smatra nekonvencionalnom, dodaje naš sagovornik, IKEA želi da pruži primer drugim kompanijama i da ih podstakne da učine isto jer, kako smatraju, to je još jedan korak ka osvešćivanju koliko je ravnopravnost bolja za sve. 

„Primetno je koliko očevima znači prilika da provode vreme sa svojim mališanima i aktivno učestvuju u ranim fazama njihovog odrastanja, što se svakako odražava i na njihovu produktivnost na radnom mestu, a nema sumnje i da mame osećaju iste benefite, jer su pre svega rasterećenije i fokusiranije na poslovne obaveze“, navodi Urošević.

Za ovu kompaniju ravnopravnost je ključna za poslovni uspeh i neraskidiv je deo njenih osnovnih vrednosti, jer veruje da širenje kulture ravnopravnosti pozitivno utiče kako na zaposlene tako i na njene potrošače.

„Zato promovišemo stvaranje inkluzivne radne sredine u kojoj svi imaju jednake mogućnosti za razvoj. Već četvrtu godinu u nizu realizujemo kampanju kako bismo javnosti ukazali na važnost teme kao što je rodna ravnopravnost i nastavićemo da sprovodimo incijative i kampanje sve dok ne ostvarimo krajnji cilj, a to znači da svi zaslužuju jednake prilike i imaju pravo na pravedan odnos. To je ono što mi zovemo ravnopravnost“, zaključuje Strahinja Urošević.

„Fifty Fifty“

Primarni cilj kampanje „Ravnopravnost je bolja za sve“ koju sprovodi IKEA jeste skretanje pažnje na važnost ravnopravnosti u domu, odnosno jednake podele kućnih obaveza i dužnosti između partnera. Međunarodni dan žena kompanija sada obeležava na nešto drugačiji način. Kreirali su društvenu igru za parove pod nazivom „Fifty Fifty“, koja je dostupna svima na IKEA Srbija instagram profilu. Igrica se igra u paru, nema pobednika i poraženih, a cilj je skrenuti pažnju na  neretko zanemarenu – neravnopravnost kod kuće pri podeli kućnih poslova.