Obradović: Firma GIM i Bereta ulaze u Zastava oružje 1Foto: Privatna arhiva

U fabričkom Sindikatu kažu da nemaju informacije te vrste, ali da ih mogućnost da se GIM, u saradnji sa nekom drugom domaćom ili inostranom kompanijom, pojavi kao kupac kapitala Zastave oružja, ne bi mnogo iznenadila.

– Prošlogodišnjim usvajanjem Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kojim je predviđeno da domaći i inostrani investitori mogu da kupe do 15 odsto kapitala najznačajnijih domaćih vojnih fabrika (Zastave, Krušika, Slobode, Prvog partizana, Milana Blagojevića, Prve iskre…- prim. Z.R.). NJihovo ukupno učešće u vlasništvu nad preduzećem ne može da pređe 49 posto, pa je tako stvoren zakonski osnov da GIM ili neka druga domaća ili inostrana firma kupi deo kapitala naše fabrike, protiv čega smo se mi prošle godine snažno borili, rekao je za naš list Dragan Ilić, predsednik Sindikata u Zastavi oružju. On je dodao da su radnici Zastave oružja organizovali pre godinu i po dana ulične demonstracije u Kragujevcu i Beogradu, kao i generalni štrajk u preduzeću, ali da je zakon usvojen, a on nakon tih protesta uhapšen, dok mu se ovih dana sudi po krivičnoj prijavi predsednika fabričkog Nadzornog odbora, pukovnika Ivice Marjanovića.

Ilić ističe da fabrika sve više zapada u dužničko ropstvo, a da država, koja je većinski vlasnik Zastave oružja, ništa ne čini da je oslobodi tog balasta. Poreski dug Zastave oružja narastao je, prema njegovim rečima, do svih 17 milijardi dinara, s time što i dalje, zbog kamata, raste (od 2012. do 2019. dug je narastao za više od dve milijarde dinara), dok su gubici dostigli 30 miliona evra. Dugovi i gubici već odavno su premašili vrednost fabričkog kapitala.

Poslovodstvo Zastave oružja, od kad je, u novembru prošle godine, na čelo te fabrike, iz Krušika u kragujevačku fabriku došao Mladen Petković, prekinulo je svaku komunikaciju sa javnošću, te od njih nismo mogli da dobijemo komentar o navodnoj nameri GIM-a da kupi deo Zastave.

Obećanje države

Država se, zaključcima Vlade Srbije iz 2011, 2012. i 2013, obavezala da će konverzijom dugova vojnih fabrika u državni ulog u njihovom vlasništvu da oslobodi te fabrike dužničkog ropstva. Jedino u slučaju Zastave oružja ništa nije uradila. U ostalim vojnim fabrikama konverzija je završena ili je u toku, dok se u Zastavi nije odmaklo dalje od najava, dok kamate koje čine oko 50 odsto dugova fabrike sve ozbiljnije ugrožavaju njene poslovne bilanse. Mi smo državi predlagali da Zastavi oružju otpiše kamate, a dugove, kao i u ostatku namenske industrije, konvertuje. Država, međutim, ne reaguje, kaže Ilić i dodaje da je ministar odbrane Aleksandar Vulin u više navrata govorio o Bereti kao potencijalnom partneru Zastave. Predstavnici Berete su sredinom prošle godine posetili Zastavu i sa njenim tadašnjim menadžmentom razgovarali o mogućnosti za eventualno uspostavljanje poslovne saradnje dveju kompanija.

Grujović: Država mora da ostane vlasnik

Bivši direktor Zastave oružja Dragoljub Grujović smatra da bi dokapitalizacija te fabrike, investicijama domaćih i(li) inostranih kompanija, u datim okolnostima, mogla da bude i dobra za preduzeće. Ali pod uslovom da onih 49 odsto privatnog kapitala, usled političkog uticaja, ne nadjača 51 odsto državnog vlasništva u fabrici. Država mora da opstane suštinski vlasnik i upravljač fabrikom oružja iz više razloga, među kojima je i bezbednost zemlje, tvrdi Grujović i podseća da je svojevremeno i američki Remington bio zainteresovan za preuzimanje Zastave, ali da se tadašnje rukovodstvo zemlje, na čelu sa Borisom Tadićem, tome energično suprotstavilo, poručujući da „vojna industrija nikada neće biti privatizovana“.

Obraćanja Vučiću i Brnabić bez odgovora

Uzbunjivač Aleksandar Obradović za naš list kaže da je u novembru prošle godine, kad se saznalo da Mladen Petković iz Krušika odlazi na mesto generalnog direktora kragujevačke fabrike, zvao sindikalne funkcionere Zastave oružja da ih upozori „šta ih čeka“. Sindikati obe fabrike, i Zastave i Krušika, u više navrata obraćali su se najvišim državnim zvaničnicima, pre svih predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, tražeći da država, koja je većinski vlasnik vojnih preduzeća, preduzme konkretne mere zarad prevazilaženja poslovne krize u kragujevačkoj i valjevskoj fabrici. Kragujevački oružari svojevremeno su pisali Vučiću, potom, u dva navrata, i Ani Brnabić, tražeći smenu fabričkog Nadzornog odbora, na čelu sa pukovnikom Ivicom Marjanovićem. Poslednji put tu inicijativu pokrenuli su 10. oktobra na sastanku u Ministarstvu odbrane. Vlada je već sutradan, 11. oktobra, odgovorila tako što je pukovnika Marjanovića ponovo imenovala za predsednika NO Zastave oružja.

Sindikati Krušika, s druge strane, u avgustu ove godine pismom su se obratili Aleksandru Vučiću i upoznali ga sa situacijom u toj fabrici. Od tada do danas država ništa nije preduzela.