Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Od pre nekoliko dana se pitanje preformulisalo: „Otkud ponovo Utisak nedelje?“. Imam utisak da se oni koji su razumeli ko je emisiju zabranio, danas pitaju – da li je taj isti odobrio i vraćanje Utiska na „male ekrane“? Takvu sumnjičavost je lako razumeti jer smo svi svedoci ruganja „privatnom vlasništvu“, ne samo kada je reč medijima. Ja sam poziv TOP kanala razumela kao demanti uverenja da u Srbiji postoji samo jedan privatni vlasnik svih privatnih vlasnika. Kao početak kraja pitanjima na koje smo se navikli: „Otkud emisija na televiziji?“, „Otkud novinar u studiju?“, „Otkud smeh u humorističkom programu?“. Kao najavu povratka mojih koleginica i kolega koji su kažnjeni zato što su radili svoj novinarski posao. Ono što znam o novoj programskoj šemi i planovima TOP kanala najviše liči na otvaranje „free shopa“, bescarinske zone gde može da se kupi svašta najbolje, ali pre prolaska kroz pasošku kontrolu – kaže za Danas novinarka Olja Bećković, autorka kultne emisije Utisak nedelje, koja će od aprila biti emitovana na TOP kanalu.

* Očekujete li onda će predstavnici vlasti pristati da vam budu gosti u emisiji?

– Imala sam samo 50 godina kada sam posle zabrane Utiska na pitanje da li ću zvati Aleksandra Vučića za intervju u NIN-u, mladalački buntovno odgovorila: „Ne“. Tolerantni ljudi će mi oprostiti taj adolescentni ispad. Koliko bi bilo nedoraslo, neprofesionalno i neodgovorno prema javnosti da ne zovem ljude iz vlasti, toliko će biti i od njih da se ne odazovu. Oni, kao i ja, u međuvremenu imaju četiri godine više. Prešli smo uzrast za koji se prave i najkomplikovanije Lego kocke. Vreme je da pričamo.

* Vlast tvrdi da demokratija i sloboda medija u Srbiji nisu ugrožene. Šta vi mislite?

– Kidala sam se od smeha kad su mi pričali o nekom rođaku koji je pre jedno 70 godina došao na nekoliko dana kod moje babe u Kolašin, na njeno pitanje šta bi voleo da mu spremi za ručak, odgovorio je bez ikakvog humora: „Ja sam ti lak gost, jagnjetinu i mlade krompiriće mogu da jedem svaki dan.“ Ne treba da napominjem da je kačamak bio najluksuznije jelo koje je u našoj kući moglo da se posluži. Za ljude koji se ponašaju prema medijima kao oni likovi što za „švedski sto“ privlače stolice, za koje ne postoji programska šema, dan ili trenutak u kome im padne na pamet da se obrate preko medija, a da im se to ne omogući – ništa ne može biti logičnije nego da kažu da „sloboda medija nije ugrožena“. Sit gladnom ne veruje. A naročito nezasit.

* Mogu li stanje u zemlji da promene protesti „1 od 5 miliona“ koji se trenutno održavaju u preko 50 gradova širom Srbije?

– Sećam se ispita iz engleskog jezika na kome mi je profesor pročitao rečenicu: „Toma is student from Belgrade“, a onda mi je pretvarajući se da me stavlja na veliki test znanja jezika, pitao: „Is Toma student from Belgrade?“, „Yes, he is!“, odgovorila sam za „desetku“. To bi bio moj odgovor i na vaše pitanje u kojem je već sve potvrđeno. Stanje u zemlji je uveliko promenjeno samom činjenicom da su ljudi izašli na ulice gradova Srbije.

* Šta mislite o odluci opozicije da ne učestvuje na prevremenim izborima ukoliko budu raspisani, i šta generalno mislite o opoziciji, može li da se suprotstavi Vučićevom režimu?

– Šta mislim o opoziciji zavisiće od toga da li će ostati pri toj odluci. Ukoliko ostanu istrajni u odluci da bojkotuju izbore i pošto budu raspisani, onda će to biti prvi jasan dokaz da u Srbiji postoji opozicija ovom režimu.

Sa „novih puteva“ svakoga dana se neko ne vrati kući

* Kako ocenjujete kampanju „Budućnost Srbije“ Aleksandra Vučića, te njegovu izjavu „Naša politika su novi putevi, a njihova su vešala“?

– Ono što bi moralo da zabrine svakog građanina jeste to što se „novi putevi“ koje pravi vlast očigledno prave od istog materijala od kojih su sklepana i ta nesretna „vešala“. Maloletni konstruktor plastičnih „vešala“ je uhapšen, dok punoletni graditelji koridora slobodno obećavaju premeštanje brda. Onaj ko to govori dobro zna da ta glupa vešala ne postoje kao ikakva pretnja za bilo čiji kraj života, za razliku od „novih puteva“ sa kojih se svakoga dana po neko ne vrati kući.

Povezani tekstovi