Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Ovo je jedan od zaključaka posebnog izveštaja Zaštitnika građana „Pristupačnost za sve“, o kome su govorili predstavnici Zaštitnika građana, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kao i nevladinih organizacija koje zastupaju prava osoba sa invaliditetom.

Glavni cilj ovog izveštaja, osim što izdvaja normativni okvir, jeste utvrditi šta se zaista dešava na terenu, koji su pravi problemi građana, ali i kako postupaju profesionalci, odnosno da li snose posledice ukoliko ne postupaju prema svojoj dužnosti i mogućnostima.

– Uvek se kao glavni problem u uređivanju pristupačnosti u objektima ističu finansijska sredstva. Ipak, nedostatak sredstava može se nadomestiti dobrim planiranjem, što su neke jedinice lokalne samouprave i pokazale. Važno je najpre imati svest o tome da je neke stvari neophodno uraditi – kaže zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović.

Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, navela je da se o problemima osoba sa invaliditetom ne može govoriti a da se pažnja ne posveti pristupačnosti javnim uslugama. Iako imamo dobar pravni okvir, počevši od Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, ratifikovane 2009. godine, pa do domaćih zakona, problem pristupačnosti je i dalje prisutan.

– Još uvek nemamo sveobuhvatan plan i strategije za uklanjanje barijera, koje su očigledne u objektima centara za socijalni rad, škola, domova zdravlja, ali i na javnim servisima, gde je udeo emisija sa prevodom na znakovni jezik svega dva procenta – naglasila je Jovanović.

Ove ustanove su bile glavni predmet monitoringa sprovedenog u 26 lokalnih zajednica. Objekti u kojima su smešteni centri za socijalni rad, PIO fond, domovi zdravlja, škole načelno su potpuno ili delimično neprilagođeni osobama sa invaliditetom. Neretko su to stare i zavučene zgrade gde nema uslova za adaptaciju, ili višespratnice bez liftova, a uočeno je i da se prilikom gradnje ili rekonstrukcije objekata ne poštuju standardi pristupačnosti, zbog čega su rampe i drugi pristupni elementi neadekvatno postavljeni.

Tanja Dlesk iz Zaštitnika građana naglasila je da Ministarstvo građevinarstva treba da revidira pravni okvir u oblasti planiranja i izgradnje i uspostavi mehanizam nadzora i sankcija za sve koji se ne pridržavaju standarda. Dodala je da treba preispitati način na koji se izdvajaju sredstva iz budžeta, jer ona „ne treba da budu usmerena na socijalne usluge, već infrastrukturu“.

Iako ima pozitivnih primera, pristupačnost u Srbiji je još u razvoju.

– Sve dok svi građani u potpunosti nemaju jednak pristup javnim uslugama, suočavaćemo se sa diskriminacijom znatnog dela stanovništva – zaključio je Vidan Danković, predsednik Udruženja za reviziju pristupačnosti.