Piter Mekloski: Mladić je znao šta radi u Srebrenici

Sa Mekloskim razgovaramo u novinarskoj sobi hotela Mažestik, a on ističe da nije prvi put u Beogradu i da ovde ima dosta prijatelja. Ubrzo prelazimo na suđenje Mladiću, koji je osuđen na doživotnu kaznu za genocid u Srebrenici jula 1995.

– Najteži momenat na suđenju Mladiću osetio sam neposredno pre završnih reči, dok sam se spremao, taj psihički i fizički stres. Teško je bilo i kada su preživeli, žrtve svedočile o tom teškom vremenu i kada smo pre suđenja, a potom i na suđenju, slušali njihove iskaze, koji su bili jako emotivni i stresni, kao i pre 15 godina – kaže Mekloski za Danas.

* Kako ste se osećali dok je Mladić vikao na sudije nakon što je osuđen?

– Loše je to što je uradio. Mi smo bili zabrinuti pre izricanja presude kada će se pojaviti pravi Ratko Mladić. On je bio tamo, slušao je, bio je zabrinut i reagovao je normalno, povremeno je izigravao klovna, što je bilo smešno. Imali smo pravog čoveka. Nije bilo neočekivano, ali viđali smo takve reakcije u stresnim situacijama, kao što je bilo kada su svedočile žrtve silovanja. On se tada skroz izgubio i govorio je užasne stvari, ali to nije bilo iznenađujuće. Imali smo sreće da nakon izricanja presude, narednog dana, nije izvršio samoubistvo.

* Koji je bio ključni momenat na suđenju koji je pogurao Veće ka osuđujućoj presudi Mladiću za genocid i uverio sudije da je odgovoran za sve te zločine?

– Imao sam takav slučaj na suđenju generalu Krstiću 2000. godine, nakon jednog svedočenja, ali u Mladićevom slučaju su dokazi bili toliko jaki, za Srebrenicu naročito, da nije bilo mogućnosti odbrane. Svi su bili svesni da je njegova odbrana od dokaza za zločine u Srebrenici apsurdna. Ipak, najvažniji momenat na suđenju je bio kada je ušao u sudnicu i odlučio da sasluša presudu na doživotni zatvor, uprkos svim spekulacijama da neće moći da podnese izricanje presude. To je bilo važno, jer kada je Slobodan Milošević umro bez presude, to je bila užasna nepravda, jer je umro kao nevin čovek.

* Šta mislite o njegovom psihološkom profilu? Proveli ste dosta vremena u sudnici s njim.

– Kao što sam i rekao, svi smo bili zabrinuti za njegovo zdravlje, jer niko nije želeo da umre tokom suđenja. Shvatili smo, na osnovu mnogo sati ratnih video-zapisa, iskaza svedoka, njegovih reakcija u sudnici prema sudijama i svedocima, načina kako je delovao, da je on bio tamo i da je mogao da se koncentriše i shvati šta se dešava i izabrao je namerno da izigrava klovna kada je pozvan da svedoči na suđenju Karadžiću. Mnoga pravosuđa ne dozvoljavaju da neko kome se sudi za isti zločin ne može da bude pozvan da svedoči na drugom suđenju. Sudije su iz nekog razloga to odlučile i on je pokazao tu svoju klovnovsku crtu ličnosti, nije bio lud.

* Posle brojnih zločina, da li je moguće pomirenje u regionu?

– Mislim i nadam se da je moguće. Više od 20 godina dolazim u Beograd i u Republiku Srpsku. Iz razgovora sa običnim ljudima vidim da nema apetita za novim ratom. LJudi opraštaju. Osnovni problem je politika i političari i to što huškaju narod i tretiraju ih kao ovce. Slično je i u mojoj zemlji, SAD. Nikad ne bih rekao da će više od 50 milion ljudi slediti aktuelnog predsednika Trampa, koji ima rasističke poglede na svet i istovremeno izigrava žrtvu. Mislim da su ljudi i u Srbiji, i u Hrvatskoj, kao i u Bosni, suštinski dobri ljudi. I to sam video iz susreta s njima i gostoprimstva koje su mi pružili.

* Ipak, imamo uspon nove mržnje, stalne su političke kampanje protiv Hrvata i Bošnjaka u Srbiji, zatim u Hrvatskoj protiv Srba, u BiH su svi protiv svih, ali i rehabilitacije osuđenih za ratne zločine… Kako gledate na to i kako će se sve to završiti?

– Kada smo išli u srebreničko područje na lice mesta, u Potočare, vodič, koji je preživeo zločin u Srebrenici, odveo nas je u Bratunac, u okolna sela i tu smo ručali. A to je do pre pet godina bilo veoma opasno, i za njega i za nas. Pitao sam ga da li je zabrinut, a on mi je odgovorio da nije, jer je rat prošao i nema problema sa komšijama, već su problem političari. Ali sve dok mržnja funkcioniše, demokratija je u opasnosti.

* Šta mislite o novom pisanju istorije ratova devedesetih, što se masovno radi u svim državama bivše Jugoslavije?

– Mislim da je to prirodna posledica dolaska na vlast negatora zločina. Tragična stvar tog rata je što su snage bosanskih Srba iza sebe ostavile daleko veće zločine nego Hrvati i Muslimani. Svi su imali ulogu u ratu i u zločinima. Ali nema nikakve masovne grobnice iza Nasera Orića ili Sefera Halilovića ili Hadžihasanovića, jednostavno nema krivične osnove. Jako je teško istraživati ratne zločine koji su se desili godinama unazad, posebno što svedoci neće da govore i jako je teško dokazati krivicu.

Penzija

Piter Mekloski se penzionisao narednog dana nakon izricanja doživotne kazne zatvora Ratku Mladiću u Haškom tribunalu, u novembru 2017. godine.

Kritike Tribunala fer

* Mnogo je kritika na račun Tribunala i Tužilaštva. Osnovna je da nije procesuirao sve odgovorne za zločine. Kako vidite rad Tribunala i Tužilaštva?

– To je fer kritika. Bio sam u Tužilaštvu skoro od početka i znam da smo se mnogo trudili da dokažemo zločine. U slučaju Srebrenice, gde imate na stotine masovnih grobnica i sistematske zločine.