Političko ubistvo Ivanovića sa teškim ucenama iza scene

Oba tužilaštva su u istoj situaciji i zavise od podataka sakupljenih na drugoj strani, pre svega od stranih obaveštajnih službi, koje ne žele da sarađuju sa tužilaštvom u Beogradu. Ali nema sumnje, Oliver Ivanović ubijen je zbog politike, a iza scene se odvija velika trgovina informacijama, pa i ucene aktera i učesnika u celoj toj priči. Sve to svakako ima veze i sa pregovorima Prištine i Beograda, za koji je otežavajuća okolnost novo faktičko stanje na severu Kosova, gde od 15. decembra 2018. deluju isključivo kosovski zakoni i institucije – kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić povodom godišnjice od ubistva Olivera Ivanovića.

Ivanović je likvidiran 16. januara ujutru u severnom delu kosovske Mitrovice sa šest hitaca s leđa iz „duge devetke“, pištolja marke „zastava M70A“ ispred sedišta SDP. Rezultat dvanaestomesečne istrage koju je Specijalno tužilaštvo Kosova „zbog složenosti slučaja“ 8. marta 2018. preuzelo od Osnovnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici, jeste trojica uhapšenih Srba osumnjičenih za umešanost u Ivanovćevo ubistvo – Marka Rosića, Nedeljka Spasojevića i Dragiše Markovića, kojima je do 23. februara određen pritvor. Oni se nalaze u zatvoru visokog rizika u Grdovcu kod Podujeva, dok je četvrti osumnjičeni – potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić u bekstvu i za njim je raspisana poternica KPS.

Nagrada za svaku informaciju o Ivanovićevom ubistvu u novembru je udvostručena sa deset na 20 hiljada evra, a što se tiče detalja o istrazi, kosovsko tužilaštvo tvrdi da od beogradskih kolega ne može da dobije izveštaje o telefonskim razgovorima na Ivanovićevom telefonu i sa saslušanja Ivanovićeve poslednje saputnice Milene Popović, koja je pre neki dan preko medija pozvala specijalnog tužioca Kosova da dođe u Beograd da bi po četvrti put dala izjavu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je preksinoć saopštio da Priština Beogradu još nije prosledila ni čaure metaka kojima je Ivanović ubijen.

Novi momenat je Vučićeva izjava na TV Pinku da Beograd traži čaure da bi utvrdio da li je na Ivanovića pucano „iz hekler koha ili hrvatske puške“, iako je obdukcijom, koju su obavili srpski lekari u prisustvu albanskih i međunarodnih predstavnika, odmah utvrđeno iz kakvog je oružja lider SDP ubijen.

– Pretpostavljam da predsednik Srbije ima puno detalja i da bi to trebalo da znači da istraga vidno napreduje. Ono što nije dobro jeste to što predsednik tumači nedovoljno poznate stvari. Ovaj podatak nije relevantan, jer može da govori da je oružje nabavljeno u Hrvatskoj, mada realno hrvatskog oružja ima i u BiH, uključujući i RS, kao i na ilegalnom tržištu. Bez obzira koliko je istraga podmakla, Beograd očito nije dovoljno obavešten, a ovo govori o pokušaju da se od stranih službi dobiju podaci – smatra Dušan Janjić.

On naglašava da kod političkih ubistava, kakvo je Ivanovićevo, uvek treba poći od motiva, a da bi za Vučića bilo dobro da „razmotri da li je neko u Srpskoj listi ili delu vlasti koji on ne kontroliše imao motiv da ubije Olivera Ivanovića kako bi ugrozio poziciju SNS i njenog predsednika“.

Što se tiče motiva, u medijima je bilo svakojakih spekulacija. Kosovski premijer i predsednik Ramuš Haradinaj i Hašim Tači više puta su „prst upirali“ ka Beogradu bez objašnjenja ko bi i zbog čega ubio Ivanovića baš na dan raspisivanja beogradskih izbora, kako to često ističe predsednik Srbije. Beogradska štampa bliska Vučiću, lansirala je priču da iza svega stoji aktuelni predsednik Skupštine Kosova, bivši pripadnik OVK i prvi čovek ŠIK-a Kadri Veselji.

Prema toj verziji, koja je jedno vreme bila i zvanična priča Vučićevih najbližih saradnika, Oliver Ivanović likvidiran je zbog ponude da bude svedok protiv Veseljija jer je navodno imao dokaze o Veseljijevoj umešanosti u teroristički napad na pijacu u Kosovskoj Mitrovici 1999. godine. Isti izvori su spekulisali i da je Ivanović dobio dokaze od svog kuma Dimitrija Janićijevića, koji je ubijen 16. januara 2014. u severnom delu Kosovske Mitrovice. Iako je Janićijević bio kandidat SLS za gradonačelnika Mitrovice, njegova likvidacija još nije rasvetljena. U Mitrovici se tada spekulisalo da je to zapravo bila „opomena“ Ivanoviću“, dok Beograd sad tvrdi da i iza tog slučaja stoji Kadri Veselji koji, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, pregovara sa Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine na Kosovu o svom pojavljivanju u Hagu.

Iz izvora bliskih vlasti u Beogradu za ovih godinu dana stizali su i signali da je Ivanović navodno, dok je bio u zatvoru zbog navodnih ratnih zločina nad kosovskim Albancima „dobio ponudu“ da bude zaštićeni svedok protiv pripadnika srpskih snaga bezbednosti. U jednom trenutku iz istrage je „procurelo“ i da je Priština tražila od Beograda proveru zdravstvenih kartona „osumnjičenih“ na VMA, što nikada nije zvanično potvrđeno. Specijalno tužilaštvo negiralo je navodne podatke stranih obaveštajnih službi o umešanosti takozvanog „voždovačkog klana“, objavljene na pojedinim portalima na albanskom jeziku.

Istraga o ubistvu Olivera Ivanovića zvanično se vodi u Prištini, u Specijalnom tužilaštvu Kosova, dok se u Beogradu Tužilaštvo za organizovani kriminal bavi predistražnim postupkom, a na „slučaju“ rade i Biro za nacionalnu bezbednost, MUP Srbije i druge nadležne službe. Na insistiranje SAD i EU u istrazi je glavna Priština, a Beograd je prihvatio status „saradnika“ i odustao od ultimativnog bojkota briselskih pregovora dok se ne otkriju Ivanovićeve ubice. Sve za ljubav prve „mešovite“ albansko-srpske istrage u samoproglašenom KiM. NJu su u ime Osnovnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici vodili Hijazi Redže i Jovo Radović, ali se zbog curenja informacija i početničkih grešaka na uviđaju posle ubistva završila premeštanjem predmeta u Specijalno tužilaštvo Kosova i pod kapu, kako se spekuliše Ambasade SAD u Prištini.

Godišnjica Ivanovićevog ubistva nije bila dovoljan razlog da iz ovog tužilaštva dobijemo odgovore na pitanja o istrazi – da li će biti proširena, kad su dobili poslednje tražene informacije iz Beograda i o kakvim se podacima radi, šta su preduzeli povodom izjava Ivanovićeve nevenčane supruge Milene Popović da vodi „ličnu istragu i poseduje dokumenta koja bi mogla da budu dokazni materijal, kod koga je Ivanovićev mobilni telefonom, imajući u vidu različite informacije u javnosti, kakav je status u istrazi Milana Radoičića i da li su za Tužilaštvo Kosova dovoljne garancije predsednika Srbije da je Radoičić prošao „na poligrafu“ i da je nevin u slučaju Ivanovićevog ubistva, kao i da li Tužilaštvo dobija informacije iz inostranih obaveštajnih službi.

Kako se ceo slučaj pretvorio u političko prepucavanje između Beograda i Prištine, SDP je juče povodom današnje godišnjice objavio godišnji pregled svih izjava i obećanja političara i zvaničnika na ove strane u vezi sa Ivanovićevim ubistvom.

– Ako se proces meri kroz vreme i rezultate jasno je da nema političke volje da se istraga završi. Da postoji politička volja, postojao bi pritisak na profesionalna lica koja vode istragu i bilo bi većeg napretka nego sad. Ali, kad pričamo o političkoj volji to znači da iza nje stoje i elite, čija je namera da svojim nastupom postignu veći efekat u javnosti nego u istrazi – kaže za Danas Miroslav Ivanović.

Komentarišući česta prazna obećanja predsednika Srbije da će izneti u javnost sva saznanja iz srpske istrage, čije je najnovije objašnjenje da je naložio nadležnim službama da „ćute“ dok ne prođe godišnjica ubistva, brat Olivera Ivanovića ističe da bi „glavni interes svih, pa i političara u Beogradu i Prištini trebalo da bude da se istraga završi i njeni rezultati obelodane“.

Iako Ivanovićeva porodica od prvog momenta tvrdi da je reč o političkom ubistvu, njegov brat Miroslav Ivanović, inače sudija Apelacionog suda Kosova, kaže da ne postoji pravni mehanizam na osnovu kog bi mogla da se zvanično uključi i traži ubrzavanje istrage“.

– Formalno, porodica bi trebalo da ima status oštećene strane, ali ni to ne može da ostvari u ovom trenutku, niti da bilo kakav postupak pokrene. Osuđena je da prati tok stvari takav kakav jeste. Ista priča je i sa tužbama koje je Oliver pokrenuo protiv Srpske liste i TV Mosta zbog spotova u predizbornoj kampanji 2017. godine. Mi jesmo za to zainteresovani kao porodica, SDP i prijatelji, ali suština krivičnog postupka je takva da se momentom smrti gasi i ne može se formalno nastaviti. To su privatne krivične tužbe, a ja nemam informaciju da je u tim postupcima nešto urađeno. Ostaje samo da se medijskim interesovanjem podseća i utiče na to – objašnjava Miroslav Ivanović za Danas.

Poligraf i markiranje

Povodom javnih garancija predsednika Vučića za Milana Radoičića zato što je „prošao poligraf“, Miroslav Ivanović izjavio je za N1 da je „naučen da se prava istina saznaje tek na kraju postupka“. Prema njegovim rečima, „u analima pravosuđa nije zapisano da je neko poligrafski testiran da bi se time dokazivalo da je kriv ili ne“, odnosno da bi to poslužilo kao bilo kakav „usmeravajući dokaz“. Miroslav Ivanović ističe da “ nema pouzdanih informacija o uključenosti tog čoveka u samo ubistvo, eventualno neku logistiku ili povezanost sa ubistvom“, ali da je „taj čovek je markiran, markirala ga je cela ta javnost koja je prisutna na severu Kosova i okruženje njegovog brata Olivera Ivanovića“

Porodica bez komentara o Mileni Popović

Stav cele porodice je da ne komentariše medijske nastupe Milene Popović. Reč je o ličnim izjava i pogledima. Ja ne podržavam nepristojnost i uvrede, ali svako mora da ima svest o tome da javno pojavljivanje povlači i ocene javnosti – kaže Miroslav Ivanović povodom medijskih istupa Milene Ivanović i napada na nju na društvenim mrežama. Milena Popović je negirala navode pojedinih članova porodice Ivanović, novinara i političara sa KiM koji su poslednjih godinu dana govorili o fizičkoj ugroženosti njenog supruga, obraćanja za pomoć državnim zvaničnicima u Beogradu, predstavnicima međunarodnih misija i ambasada u Prištini.

Zlonamerni mejl

MUP Srbije saopštio je juče da je „sa više, navodno mejl adresa državnih organa Republike Srbije, upućena poruka sa zlonamernim i netačnim tvrdnjama o ubistvu Olivera Ivanovića“. U saopštenju se navodi da je „policija o svemu obavestila Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, a da je istraga je pokazala da je reč o takozvanim „spoofing“ porukama čiji je cilj da se dođe do ličnih, finansijskih i drugih poverljivih podataka o osobama kojima je ovaj mejl poslat“, kao i da je „proverama utvrđeno da je najveći broj poruka stigao sa servera u Holandiji, koji se koristi za slanje većeg broja neželjenih poruka“. U spornom mejlu piše: „Olivera Ivanovića nisu ubili Albanci nego srpski kriminalci i operativci BIA, koji haraju severnim delom Kosova. Prema tvrdnjama većine svedoka i sagovornika, ključna osoba umešana u ubistvo Olivera Ivanovića je Milan Radojičić, kontroverzni bliski saradnik braće Vučić i čovek od njihovog najvećeg poverenja, a da je „zeleno svetlo za početak cele akcije ubistva dao presednik Vučić, a Gašić i Đurić su preneli naredbu Milanu Radojičiću i operativcima BIA“.

Žrtva obezbedila dokaze

Iz zahteva za određivanje pritvora trojici Srba osumnjičenih za umešanost u Ivanovićevo ubistvo, u koje je Danas imao uvid, kao i podataka koji su „procureli u medije, moglo bi se zaključiti da je najviše dokaza ostavio sam Ivanović. Specijalno tužilaštvo Kosova se u tom dokumentu poziva na izjave svedoka-očevidaca, članova porodice i saradnika Olivera Ivanovića, snimke kamera i druge dokaze, među kojima je papir pronađen posle ubistva u Ivanovićevom džepu sa zapisanim tablicama crnog džipa KM-014-FZ koji je pratio ne samo njega, nego i njegovog brata Miroslava Ivanovića. To vozilo se, kako se navodi, parkiralo ispred restorana „Grej“, čiji je vlasnik Milan Radoičić, od letos potpredsednik Srpske liste. Prema pisanju prištinskog dnevnika Koha ditore, u mobilnom telefonu Olivera Ivanovića pronađene su i fotografije tog vozila.