Produženi kovid 19 kod 10 odsto obolelih 1Foto: EPA-EFE/ MARKO DJOKOVIC

Od kovid 19 bolesti, izazvanom SARS-CoV-2 virusom, dosad je obolelo oko 100 miliona ljudi u svetu, a broj umrlih je premašio dva miliona, dok se oko 70 miliona smatra izlečenim.

Mnogo nepoznanica prati epidemiju od samog početka. U međuvremenu se dosta saznalo i svakodnevno se dolazi do novih saznanja.

Tokom trajanja epidemije primećeno je da se kod pacijenata koji su bili bolnički lečeni, ali i kod onih sa blagom kliničkom slikom, tegobe nastavljaju i nakon završene akutne faze.

Ovaj klinički sindrom naziva se post-akutni kovid, produženi, dugi kovid ili covid long, a pojavljuje se kao multisistemska bolest.

Načelno, takvi pacijenti mogu se podeliti u dve grupe, one sa kliničkom slikom kod kojih simptomi traju duže od četiri nedelje od pojavljivanja prvih simptoma, i one kod kojih simptomi traju duže od 12 nedelja – hronični kovid.

Takođe kod produženog kovida pacijenti se ili konstantno osećaju loše ili postoje periodi kada se osećaju dobro i periodi kada se osećaju jako loše.

Nedavno američko istraživanje pokazalo je da se samo 65 odsto ljudi vratilo na svoj prethodni nivo zdravlja unutar 14-21 dan nakon pozitivnog testa.

Smatra se da oko deset odsto od ukupnog broja obolelih ima neku vrstu produženog kovida.

U nekim zemljama, poput Nemačke i Velike Britanije, otvorene su posebne bolnice za lečenje i tretman postkovid pacijenata. Kod nas se njihovo lečenje sprovodi individualno, od slučaja do slučaja.

Zdravstveni sistem je preopterećen lečenjem obolelih, tako da ne ostaje mnogo prostora za ozbiljnije praćenje pacijenata nakon bolničkog lečenja kao i pojave eventualnih dugotrajnih posledica.

Mnogi takvi pacijenti spontano se oporavljaju uz holističku podršku, odmor, simptomatsko lečenje i postepeno povećavanje aktivnosti.

Produženi kovid 19 kod 10 odsto obolelih 2
Slavica Plavšić Foto: Privatna arhiva

Preporučuje se kontrola 14. i 28. dana nakon otpusta, a zatim u intervalima od po nekoliko meseci, u zavisnosti od rezultata radioloških i laboratorijskih nalaza.

Raspored praćenja i kontrola može se po potrebi menjati, u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta.

Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na promene na plućima koje mogu da se prate na osnovu rendgena i CT pluća.

Na skeneru pluća analizira se izmenjenost pluća po segmentima i nalaz se izražava brojčano kao pojedinačni i ukupni skor (maksimalno 25/25).

Lakši oblik oštećenja pluća je kada je rezultat do 4/25.

Ukoliko rezultat bude iznad 11/25 radi se o težem obliku, koji zahteva bolničko lečenje.

Nije poznato zašto se oporavak nekih ljudi produžava.

Uzroci produženog oporavka mogu da budu dugotrajna i ponavljana izloženost viremiji, kao i slab imuni odgovor organizma.

Jedna od mogućih teorija, a nauka još nije došla do konačnog zaključka, jeste da se u tankom crevu zadržavaju ostaci virusa koji uzrokuju produženo trajanje bolesti.

Zato se svima koji su preležali kovid savetuje da nastave sa uzimanjem probiotika bar dve sedmice nakon završetka terapije.

Neki od najčešćih simpoma koji značajno kompromituju kvalitet života ali i teže komplikacije, mogu se podeliti u nekoliko grupa.

Opšti simptomi koji prate produženi kovid podrazumevaju: malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora, glavobolju, povišenu temperaturu, gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha, opadanje kose, različite i promenljive bolne senzacije (migrirajući bolovi), različite kožne osipe, neobjašnjivo povećanje vrednosti D-dimera.

Istovremeno posebnu pažnju treba obratiti i na respiratorne simptome kako na lakše poput otežanog disanja, uključujući povremeni kratak dah, i bola u grudima, tako i na teže – smanjen plućni kapacitet, fibroza koja obično nije progresivna, plućne tromboze.

Jedan broj pacijenata sa produženim kovidom takođe može imati kardiološke probleme.

Lakše kardiološke smetnje koje su primećene su aritmija, palpitacija i tahikardija, te visok pritisak dok komplikacije podrazumevaju srčanu insuficijenciju, miokardiopatiju, miokarditis, koronarnu bolest arterija.

Produženi kovid mogu pratiti i endokrinološke i metaboličke smetnje čiji je raspon od gastrointestinalnih tegoba, hiperglikemije i teža kontrola dijabetesa, preko poremećene vrednosti funkcija jetre i poremećaji u radu štitne žlezde do smanjene funkcije bubrega.

Takođe, primećene su i tegobe vezane za neuromišićni i skeletni sistem među kojima su na jednoj strani opisani uporni bolovi u mišićima i zglobovima a na drugoj reumatoidni artritris u vidu simetričnih atralgija velikih i malih zglobova.

Na kraju, ne treba zanemariti da jedan broj pacijenata prijavljuje i niz mentalnih tegoba poput anksioznosti, napada panike, depresije, pojave „mentalnih magli“, kratkotrajnog gubitka pamćenja (kada pacijent ne može da zapamti nekoliko rečenica ili teško pronalazi reči), ali i simptoma koji su karakteristični za posttraumatski sindrom.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u julu prošle godine objavila smernice o rehabilitaciji post COVID pacijenta.

Ovaj deo lečenja se kod hospitalizovanih pacijenata započinje još tokom bolničkog lečenja a kasnije nastavlja.

Kod pacijenata sa lakšom i srednje teškom kliničkom slikom, rehabilitacija se preporučuje od početka bolesti.

Respiratorna rehabilitacija podrazumeva najpre lagane vežbe disanja do granice zamora, spavanje na stomaku kako bi se rasteretila pluća, a tokom dana odmor u polusedećem položaju.

Nakon blagog oporavka preporučuju se lagane šetnje, a poseban značaj imaju vežbe disanja uz pomoć mehaničkih aparata.

Laboratorijski pregledi i snimanja

Imajući u vidu sve što je rečeno, neki od saveta pacijentima koji su preležali kovid su da odlaze na redovne kontrole koje bi podrazumevale laboratorijsko ispitivanje krvi, posebno D-dimera, snimak pluća, EKG i ultrazvuk srca. Istovremeno savetuje se uzimanje vitamina i to što više prirodnim putem, zatim probiotika i aspirina kako i lagane šetnje i vežbe disanja. Takođe, vitamin B je koristan za one koji imaju „mentalne magle“.

Autorka je specijalista za plućne bolesti

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Produženi kovid 19 kod 10 odsto obolelih”

  1. Pobrojali ste apsolutno sve simptome! I šta mislite, ko posle čitanja ovakvog teksta može a da se ne prepozna? I, najblaže rečeno, prestravi se.

  2. Smaraju sa koronom, kao da je grip. A za grip nikog nije briga, neko se i vakciniše na jesen. Isto i za svinjski i ptičji grip. Ovako kada čitaš brojke, pomisliš najgora bolest do sada. A ono…
    Više od 160 miliona dece ispod 5 godina bili su žrtve gladi 2013. godine. I ? Kako je planeta reagovala? Nahranila gladne, lečila bolesne?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.