Odluku doneo sam: Vladimir Putin

Prvi Su-34 spustili su se u svoju bazu pod Voronježom pošto su nadleteli aerodrom u svečanom defileu na maloj visini. Tako je realizacija iznenadne odluke ruskog predsednika Vladimira Putina o početku povlačenja ruske vojske iz Sirije počela. Nemački Frankfurter algemajne cajtung se poziva na podatke Ministarstva odbrane RF i tvrdi da se u Siriji nalazi 60 ruskih vojnih aviona i helikoptera, a najavljeno je da će biti povučena polovina.

Objavljujući odluku ruski predsednik je rekao da će ruske baze Tartus i avio-baza kod Latakije i dalje funkcionisati kao dosad i „biće branjene sa zemlje, vode i iz vazduha“, a to znači da će ostati „oko 800 ljudi plus deo aviona sa posadom kao i vojni instruktori za obučavanje Sirijaca“ dopunio je Viktor Ozerjov, predsednik Odbora za odbranu gornjeg doma parlamenta. Više visokih ruskih zvaničnika, na čelu s Dmitrijem Peskovim, izrazilo je sumnju da će raketni sistemi C-400 biti povučeni u prvoj fazi. Dakle, u slučaju potrebe, Rusi su opet tu.

Peskov je saopštio da je ruski predsednik odluku doneo sam i da ona nije rezultat pregovora, ali je američki Stratfor preporučio da se pažljivo prate pregovori i saopštenja Evropske unije koji bi mogli da ukažu na potencijalno veliki dil. Sudbina turskog dogovora sa EU juče nije dovođena u kontekst ruskog povlačenja iz Sirije, ali je Ankara među retkima koji ruskim namerama nisu poklonili veru. „Rat će se produžiti, potoci migranata nastaviće se i ljudi će produžiti da beže od režima“, rekao je predstavnik Turske u EU Selim Enel. Ima ih koji pominju i ekonomiju – pregovore sa Saudijskom Arabijom oko cene nafte – kao razlog Putinove odluke, ali su oni veoma retki.

Ruski predsednik je kao razlog naveo da su ciljevi ruske vojne intervencije u Siriji ispunjeni, a Peskov je precizirao da je broj akcija ruskih aviona već smanjen za dve trećine i da prisustvo dosadašnjeg kontingenta prosto nije neophodno. Na početku ruske akcije u Siriji Putin je kao cilj istakao zaštitu Rusije od terorista Islamske države pogotovo onih regurutovanih u samoj Rusiji, čija je južna granica, kako je rekla Olga Batalina, funkcioner „Jedinstvene Rusije“, manje udaljena od Sirije nego Moskva od Sankt Peterburga. U ponedeljak je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio da je tokom ruske intervencije u Sirili likvidirano 2.000 bandita iz Rusije!

Pod opštim utiskom zbog iznenadne odluke, Njujork tajms tvrdi da zna koje je glavne ciljeve Putin postigao intervencijom u Siriji: vratio je Rusiji zvanje svetske države, sprečio je smenu režima u arapskoj republici pogotovo od strane Zapada, ojačao je sopstvenu poziciju, ali i poziciju Bašara Asada.

Što se Asada tiče, zvanični Damask i Moskva su objavili da su se dva predsednika saglasila oko odluke o povlačenju dela ruskog vojnog kontingenta iz Sirije, ali se komentatori ne slažu oko toga da li je ova odluka vid pritiska na Asada da omekša poziciju u međusirijskim pregovorima. Na pitanje da li odluku Putina treba tako shvatiti, Peskov je rekao: „Ne, ne treba“. Oprezni komentatori preporučuju da se malo sačeka da se odluka popuni – sadržajem!.

Dmitrij Peskov, pres-sekretar ruskog predsednika, znakovito je, doduše, u ponedeljak ujutro, baš na dan nastavka međusirijskih pregovora u Ženevi, podvukao da će Putin te večeri imati više telefonskih razgovora s šefovima drugih država (Asad, Obama), ali je odluka da juče počne povlačenje vojske iz Sirije zatekla na spavanju svetske analitičare i američku obaveštajnu službu. Američki Fajnenšel tajms nije jedini koji se obrušio na američkog predsednika Baraka Obamu, podsećajući da je ovo treći Putinov manevar koji je Belu kuću zatekao na spavanju: posle zauzimanja Krima marta 2014. i početka ruske vazdušne intervencije u Siriji 30. septembra 2015. A obaška što je ruski predsednik iznenadnom odlukom demantovao nedavno objavljenu procenu američkog kolege da će Rusija u Siriji upasti u dugoročnu zamku zbog koje će Putin tek zažaliti! I, po američkim komentarima, pokazao kako se ciljevi mogu postići brzom, odlučnom intervencijom te da duga primena sile nije neophodna.

Mada gotovo nijedan citirani strani državnik nije propustio da svom komentaru doda malu rezervu, odobravanje zbog ruske odluke i impresioniranost njenim iznenadnim donošenjem je opšta.

A Islamska država?

Moskva nije precizirala kako će se odluka o povlačenju vojske iz Sirije odraziti na borbu sa Islamskom državom, koja još drži oko trećine teritorije Sirije i Iraka. Navodno, ponuda Vašingtonu da se krene u zajedničku akciju na Raku, centar Islamske države, ostaje. Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je sirijska armija uz pomoć ruskih vazdušnih snaga oslobodila 400 naseljenih mesta i više od 10.000 kvadratnih kilometara teritorije.

„Nisu mogli da ne znaju“

Veteran Obaveštajne službe Ljev Koroljkov u izjavi za ruski list Izvestija tvrdi da nije moguće da američke obaveštajne službe nisu unapred znale za odluku Putina da počne povlačenje ruske vojske iz Sirije koja je, po njemu, logična jer preti sirijsko-turski rat, a komplikuje se i situacija u Ukrajini.

„Odluke takve vrste ne donose se momentalno. Operacija povlačenja vojske zahteva pripreme. Tačnije, u rusku avio-bazu morali su barem doleteti teški transportni avioni. Tako da su Amerikanci sigurno raspolagali određenim brojem informacija o ruskim planovima. A u tome što SAD ne komentarišu akcije Moskve nema ničeg čudnog. Iz razumljivih razloga, oni ne mogu da pohvale Putina, a ne mogu ni da ga kritikuju“, smatra Koroljkov.