Beograd da se vrati punoj saradnji sa Hagom 1Foto: EPA/ MARTIJN BEEKMAN

Ovde se misli na dvoje predstavnika Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića, koji se terete da su ucenjivali svedoke u predmetu protiv lidera njihove stranke Vojislava Šešelja, a koje Srbija odbija da izruči u Hag.

Kako se dalje ističe, ovo pitanje ozbiljno zabrinjava, te Srbija mora da se vrati punoj saradnji sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS). Takođe, dodaje se, povremene izjave najviših srpskih zvaničnika kojima dovode u pitanje presude Tribunala „ne doprinose širem poštovanju vladavine prava i međunarodnih obaveza, ali ni stvaranju okruženja u kojem se predmeti ratnih zločina mogu lako i efikasno procesuirati“. Takođe, navodi se i da seksualno nasilje počinjeno tokom sukoba nije adekvatno procesuirano.

„Sve u svemu, Srbija mora da pokaže čvršću posvećenost na svim nivoima u ovoj oblasti, podstičući međusobno poverenje i pomirenje, kako bi se uspostavila atmosfera koja pogoduje značajnijoj regionalnoj saradnji i koja efikasno adresira sva pitanja u vezi sa ratnim zločinima“, naglašava se u izveštaju EK.

Ukazuje se da Srbija ozbiljno kasni sa implementacijom tužilačke strategije, koja je trebalo da bude doneta 2016, podsećajući da je Nacrt strategije objavljen tek u martu ove godine. Akcioni plan za Poglavlje 23 navodi glavne elemente tužilačke strategije, uključujući istragu i procesuiranje najodgovornijih počinilaca zločina bez obzira na njihov rang, navodi se u izveštaju EK.

Ističe se da bi Srbija trebalo da prioritizuje predmete s obzirom na to koliko je vremena već prošlo od sukoba, i navodi da još nije određen zamenik tužioca za ratne zločine nakon što je u martu ove godine jedan tužilac (Milan Petrović, prim. aut) otišao u penziju, te da je po Akcionom planu za Poglavlje 23 još pet zamenika tužioca trebalo da budu postavljeni do kraja 2017. što nije učinjeno.

Podseća se da Srbija od januara 2016. do maja 2017. nije imala tužioca za ratne zločine, te da je za to vreme odgovornost za krivično gonjenje „pao na jednog zamenika tužioca (Milana Petrovića prim. aut) koji nije imao formalne nadležnosti da bude „vršilac dužnosti“ tužioca za ratne zločine“. Ovakvo stanje, ističe se u izveštaju, iskoristili su advokati odbrane kako bi osporili valjanost suđenja tokom tog perioda, što je dodatno odložilo inače dugotrajna suđenja za ratne zločine.

Izveštaj EK podseća da su tokom 2017. podignute samo tri nove optužnice za ratne zločine i da su sve tri prebačene iz BiH, da vlasti Srbije nisu podnele nijednu optužnicu protiv viših vojnih i policijskih zvaničnika, da Srbija trenutno ima 926 predmeta u predistražnoj fazi, kao i da je trenutno u toku 15 suđenja od kojih većina uključuje nižerangirane vojne i policijske optuženike. Ukazuje se da su mnoga saslušanja odložena, delimično zbog zdravstvenog stanja optuženih, a na osnovu zdravstvenih sertifikata izdatih od strane vojnih bolnica. Izveštaj, takođe, navodi da baza podataka tužilaštva o slučajevima ratnih zločina još nije napravljena.

Regionalna saradnja

Srbija je nastavila da sarađuje na slučajevima ratnih zločina na regionalnom nivou, navodi se u izveštaju EK i dodaje da sve strane moraju da ulože jače napore kako bi osigurale da regionalna saradnja efikasno podržava borbu protiv nekažnjivosti. „U 2017. godini preduzeti su neki pozitivni koraci za poboljšanje regionalne saradnje u potrazi za nestalim osobama, čiji je broj trenutno 10.332 osoba. Saradnja Srbije funkcioniše sa Bosnom i Hercegovinom, ali ne i sa Hrvatskom“, ističe se u izveštaju Evropske komisije.