Foto: Fonet/ Dragan Antonić

Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se predloženim izmenama Ustava umanjuje dostignuti nivo nezavisnosti sudija, odnosno samostalnosti tužilaca, da se samo izmešta postojeći politički uticaj na pravosuđe sa Narodne skupštine na Visoki savet sudstva preko „istaknutih pravnika“, koji ulaze u njihov sastav i samostalno imaju većinu prilikom donošenja odluka, kao i da se uvode instituti i institucije preko kojih izvršna vlast može neposredno vršiti politički uticaj na izbor sudija i tužilaca.

Imajući u vidu dosadašnji rad Tužilaštva za ratne zločine i odeljenja Višeg suda u Beogradu za ratne zločine koji karakteriše mali broj optužnica, neprocesuiranje srednje i visokorangiranih pripadnika vojske i policije, odsustvo političke podrške suđenjima i odugovlačenje postupaka, FHP smatra da će predloženi amandmani na Ustav samo doprineti da se ovakav način rada nastavi zahvaljujući političkom pritisku koji će dolaziti od strane drugačijeg sastava Visokog saveta sudstva i nesudskih tela koja gotovo da dobijaju sudska ovlašćenja.

FHP ukazuje da, osim što će se usvajanjem predloženih amandmana pogoršati rad celokupnog pravosudnog sistema Srbije, iz ugla postupaka za ratne zločine naročito su problematična tri rešenja. Prvo je uvođenje Pravosudne akademije kao ustavne kategorije iz čijih redova se jedino mogu birati buduće sudije i tužioci. Imajući u vidu da programom obuke polaznika Pravosudne akademije nije adekvatno ili gotovo uopšte obuhvaćena oblast međunarodnog humanitarnog prava, FHP ukazuje da tako obučeni polaznici neće moći da odgovore zadacima u postupcima za ratne zločine.

„Pored toga, prostor za uticaj izvršne vlasti na izbor budućih sudija i tužilaca ostavljen je i u odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji po kojem je Upravni odbor pravosudne akademije ovlašćen da vrši preliminarnu selekciju polaznika početne obuke za buduće sudije i tužioce, iz čijih redova bi se kasnije birali nosioci ovih funkcija. Na taj način, obesmišljava se uloga Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca koji za nosioce pravosudnih funkcija mogu birati samo one kandidate koji su završili obuku na akademiji, a čiju selekciju je prethodno izvršio upravni odbor Pravosudne akademije kao nesudsko telo. Kada se tome doda i potpuni izostanak njihove obuke u pogledu međunarodnog humanitarnog prava, van svake sumnje se može uočiti da će pravosuđe Srbije samo regresirati kada je reč o suđenjima za ratne zločine“, ističu u FHP-u.

Drugo, neposredan pritisak na rad sudija predstavlja i rešenje po kojem će ministar nadležan za pravosuđe moći da pokrene disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova. „Iako je odredbom člana 64 Zakona o sudijama u stavu 1 propisano da inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice što uključuje i ministra nadležnog za pravosuđe, podizanje ovog prava nadležnog ministra na nivo Ustavne odredbe nema nikakvu drugu svrhu do uvođenja još jednog kanala preko kojeg bi izvršna vlast mogla da vrši pritisak na pravosudne organe“, smatraju u FHP-u.

I treće, dodaju u ovoj nevladinoj organizaciji, ustavnim amandmanima je posebno pogoršan položaj tužilaca koji se reflektuje i kroz mogućnost trajnog premeštaja zamenika javnog tužioca u drugo javno tužilaštvo bez njegove saglasnosti, čime se otvara prostor za kažnjavanje onih zamenika tužilaca koji nisu spremni da trpe političke pritiske izvršne vlasti. FHP posebno ukazuje na položaj zamenika tužilaca u Tužilaštvu za ratne zločine u kojima će, zahvaljujući ovom predlogu izmena Ustava, posao koji trenutno obavljaju biti još više otežan.

„Imajući u vidu činjenicu da suđenja za ratne zločine predstavljaju posebno osetljive postupke, da se stalno mora insistirati na tome da je potrebno istraživati i procesuirati zločine koje su izvršili pripadnici vojske i policije Republike Srbije, kao i voditi postupke protiv visokorangiranih oficira koji se i danas nalaze u redovima vojske ili policije, uloga svakog nosioca tužilačke funkcije u ovom odeljenju ima veliki značaj, posebno u svetlu njegove samostalnosti u vršenju te funkcije“, navode u FHP-u i naglašavaju da je potrebno povući predložene amandmane i uz saglasnost stručne javnosti pripremiti novi tekst.

Sudska vlast se potčinjava izvršnoj

FHP ističe da je osnovna ideja amandmana na Ustav trebalo da bude unapređenje položaja sudija i tužilaca koje se ogleda kroz veći stepen nezavisnosti i samostalnosti, lišavanje političkog uticaja na bilo koji način od strane zakonodavne, a posebno i izvršne vlasti, kao i osiguranje zaštite prava građana pred sudom. „Imajući u vidu postojeće stanje u Tužilaštvu za ratne zločine i specijalizovanom veću Višeg suda u Beogradu koje se manifestuje kroz izostanak političke podrške za procesuiranje ratnih zločina, višegodišnje trajanje sudskih postupaka, izostanak optužnica protiv visokorangiranih počinilaca ratnih zločina izvršenih na prostoru bivše Jugoslavije, kao i izostanak samostalnih istraga, van svake sumnje se može zaključiti da je bilo potrebno unaprediti nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca amandmanima na Ustav. Umesto toga, ponuđenim rešenjima ne samo da se ne postižu ovi ciljevi, već se sudska vlast neposredno potčinjava izvršnoj koja sada na dodatne načine dobija prostor da ograniči rad pravosudnih organa“, ukazuju u FHP-u.